Poslanik Miro Bulj iz stranke Most je uputio zaključak u hrvatskom parlamentu kojim bi poslanici Skupštine Crne Gore, koji su podržali Rezoluciju o genocidu u logorima Jasenovac, Dahau i Mauthauzen, bili proglašeni nepoželjnim u Hrvatskoj. On je tražio da hrvatska Vlada obeća da će crnogorske poslanike proglasiti „personom non grata“ zbog navodne instrumentalizacije sećanja na žrtve Jasenovca u političke svrhe.

Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu Crnogorska vlada je ocenila kao „neprihvatljivu, neverovatnu i bizarnu“. Danica Baričević iz Kluba HDZ-a je iznela ovaj stav.

Ova situacija predstavlja još jedan primer političkih tenzija između Hrvatske i Crne Gore, dve zemlje koje su nekada bile deo iste države – Jugoslavije. Pitanje se naročito odnosi na istorijske događaje tokom Drugog svetskog rata, koji su i dalje predmet rasprava i kontroverzi.

Jasenovac je najveći koncentracioni logor u NDH, u kojem su ubijeni desetine hiljada ljudi, pretežno Srba, Jevreja i Roma. Ova stratišta su simbol stradanja naroda tokom tog perioda, i bilo kakvo manipulisanje ili negiranje njihovog značaja izaziva burne reakcije u regionu.

Rezolucija Crnogorske Skupštine o Jasenovcu izazvala je žučne reakcije u Hrvatskoj, a Bulj je odlučio preduzeti korake kako bi se distancirao od ovakvih političkih stavova. Međutim, takav potez može dodatno zakomplikovati odnose između dve zemlje, koje su i politički i ekonomski povezane.

Hrvatska i Crna Gora dele zajedničku istoriju i kulturu, ali i različite političke interese. Najnoviji slučaj oko Rezolucije o Jasenovcu samo pokazuje koliko su osetljiva pitanja prošlosti i sećanja na ratne zločine.

Nadam se da će ovo biti samo privremeni sukob i da će dve zemlje uspeti da prevaziđu političke razlike i nastave saradnju na korist svojih građana. Važno je da se ne dozvoli da političke igre zasene pravi cilj, a to je izgradnja stabilnog, prosperitetnog i mirnog regiona.

Diplomatski odnosi između Hrvatske i Crne Gore su veoma važni za stabilnost Balkana, a svaki incident ili nesporazum može imati dugoročne posledice. Zato je važno da obe zemlje pronađu zajednički jezik i rešenja za sve otvorene probleme.

Ukidanje diplomatkih odnosa ili proglašavanje ljudi nepoželjnim nije konstruktivan pristup i često doprinosi zaoštravanju sukoba. Zato je potrebno da se političari fokusiraju na rešavanje stvarnih problema i unapređenje saradnje u svim oblastima.

Kultura sećanja i suočavanje sa prošlošću ključni su za izgradnju mira i tolerancije u regionu. Svaka manipulacija istorijskim činjenicama ili revizionizam samo doprinosi daljem podizanju tenzija i smanjenju poverenja između naroda.

Nadam se da će političari u obe zemlje prepoznati značaj dijaloga i kompromisa u rešavanju svih spornih pitanja. Samo zajedničkim naporima može se postići dugoročna stabilnost i prosperitet Balkana.

Hrvatska i Crna Gora su susedne zemlje sa bogatom istorijom i kulturom, i trebale bi da teže ka izgradnji dobrih odnosa zasnovanih na poštovanju i razumevanju. Ovo je ključni korak ka izgradnji mira i prosperiteta za sve građane regiona.

Zaključak poslanika Mira Bulja pokazuje koliko su osetljiva pitanja sećanja na ratne zločine i kako političke odluke mogu imati dalekosežne posledice. Nadamo se da će obe zemlje pronaći zajednički jezik i rešiti sve nesuglasice na miran i konstruktivan način.

Kako se situacija bude dalje razvijala, važno je da lideri u obe zemlje budu otvoreni za dijalog i kompromis, kako bi se izbegli novi konflikti i tenzije. Samo kroz saradnju i poštovanje može se graditi stabilnost i prosperitet za sve građane regiona.