Rak je jedna od najsmrtonosnijih bolesti dananjice, a statistika pokazuje da je gotovo svaka druga osoba ugroena od ove bolesti. Kako bismo se to bolje zatitili od raka, potrebno je promeniti odreene ivotne navike koje mogu poveati rizik od oboljevanja.

Genetika igra veliku ulogu u riziku od raka, ali na nain ivotnog stila takođe može imati veliki uticaj. Strunjaci sprovode istraivanja o uticaju ivotnog stila na zdravlje i otkrivaju da pojedine navike mogu znatno poveati rizik od ozbiljnih bolesti.
Jedna od takvih navika je jedenje zagorenog tosta, koje moe poveati rizik od raka. Pehenje krobne ili slatke hrane na visokim temperaturama proizvodi toksina jedinjenja akrilamide, koja mogu oštetiti DNK i negativno uticati na imunološki sistem tokom vremena.

Strunjaci savetuju izbegavanje preteranog konzumiranja hrane pripremljene na rotilju ili peene hrane kako bismo smanjili rizik od raka. Takođe, prelivanje tosta slatkim džemom takođe može poveati rizik od raka, jer šećer direktno poveava rizik od ove bolesti. Predlaže se da se slatki preliv zameni avokadom, koji je bogat zdravim mastima i zasitan.

Dobra higijena zuba takođe je važna za prevenciju raka, jer je povezana sa smanjenim rizikom od raka usta i grla. Studije su takođe pokazale da lo usta mogu biti povezana sa rakom creva.

Iako se bojimo izlaganja suncu, sunce je zapravo potrebno za prevenciju određenih tipova raka. Sunce može pomoći u prevenciji raka bubrega, prostate, creva i kože. Prekomerno izlaganje suncu treba izbegavati, ali umereno sunčanje može pružiti našem telu vitamin D, koji može usporiti rast raka i odložiti njegovo širenje.
Istraivanja su pokazala da osobe sa melanomom koje su ignorisale savet da izbegavaju sunce imaju manji rizik od irenja bolesti na druge delove tela.

Sve ove promene u ivotnom stilu mogu znatno smanjiti rizik od raka i poboljšati zdravlje. Važno je biti svestan uticaja naših navika na zdravlje i aktivno raditi na promeni tih navika kako bismo se zatitili od ozbiljnih bolesti poput raka.