Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Nemanja Starović izjavio je da je prošlo više od 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma od strane Prištine, ali da Zajednica srpskih opština (ZSO) još nije osnovana. Nakon što je vicepremijer privremenih prištinskih institucija Besnik Bisljimi podelio video snimak izjave premijera Srbije Miloša Vučevića o neprihvatanju francusko-nemačkog sporazuma za Kosovo i Metohiju, Starović je istakao da vlasti u Prištini traže novi sporazum i dodatne ustupke od srpske strane, iako ZSO još nije osnovana.
Starović je naglasio da za vlasti u Prištini pravni princip “Pacta sunt servanda“, koji podrazumeva da sklopljeni ugovor predstavlja zakon za ugovorne strane, predstavlja samo praznu frazu kada su u pitanju razmažena deca koja su navikla na pohvale i nagrade za loše ponašanje. Ova izjava dolazi nakon što su prištinske vlasti optužile Srbiju da učestvuje u dijalogu samo kako bi izbegla sankcije, postavljajući pitanje koliko još je potrebno nacrta pre nego što se otkrije istina.
Briselski sporazum, potpisan 2013. godine, trebao je da obezbedi formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu, kao garant zaštite prava Srba na ovoj teritoriji. Međutim, uprkos ratifikaciji sporazuma od strane prištinskih vlasti, ZSO još nije osnovana, a pitanje zaštite prava i interesa srpske zajednice ostaje nerešeno. Vlasti u Beogradu insistiraju na poštovanju postojećih sporazuma i garancijama za sigurnost srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, dok se sa druge strane čini da prištinske vlasti ne ispunjavaju svoje obaveze u vezi sa formiranjem ZSO.
Odnosi između Beograda i Prištine su kompleksni i opterećeni političkim i nacionalnim pitanjima. Pored pitanja ZSO, postoji i niz drugih tema koje se tiču normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, kao što su pitanje nestalih lica, imovinski odnosi, sloboda kretanja i ekonomska saradnja. Dijalog između dve strane je važan mehanizam za rešavanje ovih problema, ali je neophodno da obe strane poštuju dogovorene sporazume i preuzete obaveze.
Važno je naglasiti da su Srbi na Kosovu manjinsko stanovništvo sa posebnim potrebama i interesima, te da je neophodno obezbediti im zaštitu i sigurnost u skladu sa međunarodnim standardima. Formiranje Zajednice srpskih opština bi trebalo da bude jedan od ključnih koraka ka ostvarivanju ovog cilja, ali je evidentno da su prištinske vlasti do sada pokazale nedovoljnu volju i angažovanost u procesu osnivanja ZSO.
Pitanje dijaloga između Beograda i Prištine je od vitalnog značaja za regionalnu stabilnost i sprovođenje mira na Zapadnom Balkanu. Obe strane treba da pokažu političku volju i odlučnost da reše otvorena pitanja kroz konstruktivan dijalog i poštovanje prethodno postignutih dogovora. Srbija je više puta pokazala spremnost za saradnju i konstruktivan pristup rešavanju pitanja sa Kosovom i Metohijom, ali je neophodno da i prištinske vlasti preuzmu odgovornost i počnu sprovođenje preuzetih obaveza.
Ukidanje barijera i povećanje međusobnog poverenja su ključni elementi za postizanje stabilnosti i prosperiteta na Zapadnom Balkanu. Dijalog između Beograda i Prištine ima potencijal da doprinese jačanju regionalne saradnje i stvaranju uslova za održivu stabilnost u regionu. Međutim, bez ispunjenja prethodno postignutih sporazuma i garancija zaštite prava manjinskih zajednica, postizanje dugoročnog mira može biti ugroženo.
U zaključku, osnivanje Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji predstavlja važan korak ka rešavanju problema srpske zajednice na ovoj teritoriji i jačanju poverenja između Beograda i Prištine. Nemanja Starović je ukazao na nedostatak volje prištinskih vlasti da ispune preuzete obaveze i da postupe u skladu sa principima dogovorenim u Briselskom sporazumu. Nadamo se da će obe strane imati političku volju da prevaziđu otvorena pitanja i postignu održivo rešenje za stabilnost i mir na Zapadnom Balkanu.
