Postkovid je postao ozbiljan problem za mnoge ljude koji su preležali COVID-19, a najnovija istraživanja pokazuju da simptomi postkovida mogu biti štetniji od samog virusa. U Srbiji, mnogi se javljaju lekarima sa različitim simptomima, a jedan od najugroženijih aspekata je zdravlje srca. Epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici ukazuje na to da se simptomi postkovida često mešaju sa uobičajenim prehladama ili gripom, što dodatno otežava dijagnostiku.
Prema rečima doktora Bohuckog, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da prođe najmanje tri meseca od preležanog COVID-19 kako bi se postkovid ozbiljno razmatrao. On ističe da su simptomi postkovida vrlo raznovrsni, uključujući osećaj slabosti, umor, mentalne probleme kao što su loša koncentracija i depresija, kao i fizičke simptome poput kratkoće daha i ubrzanog rada srca.
Kardiolog prof. dr Predrag Mitrović naglašava da mladi ljudi takođe pate od ozbiljnih kardiovaskularnih problema u postkovid periodu. Uključuju upale srčanog mišića i srčane kese, a on savetuje da se nakon preležane infekcije odmara najmanje mesec i po do tri meseca. Primetno je da komplikacije najčešće pogađaju ljude oko 40 godina, koji se suočavaju sa tahikardijom i izraženim umorom.
Doktor Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja Palilula, potvrđuje da se građani često javljaju lekarima sa simptomima postkovida, a mnogi ni ne shvataju da su imali COVID-19. On naglašava da se znaci demencije, koji su obično vezani za starije osobe, mogu javiti i kod ljudi u četrdesetim i pedesetim godinama. Ovi simptomi su alarmantni, jer mnogi pacijenti dolaze sa osećajem da se ne prepoznaju, usled promene u mentalnom zdravlju.
Pored toga, postoji zabrinutost zbog povratka koronavirusa u obliku novog podsoja nazvanog Eris. Epidemiolog dr Bohucki navodi da Eris nije opasniji od predhodnih varijanti, ali može predstavljati rizik za osetljive grupe, uključujući starije osobe i hronične bolesnike. Mnoge firme u Srbiji su već preduzele mere opreza, uključujući ponovno merenje temperature zaposlenima, što podseća na vreme pandemije.
Prve informacije o Erisu sugerišu da ovaj soj ne izaziva teže simptome, ali se SZO oglasila i proglasila ga sojem od većeg javnog zdravstvenog značaja. Dr Bohucki preporučuje vakcinaciju bivalentnim vakcinama koje su prilagođene za sve postojeće varijante omikrona, ali naglašava da vakcine ne garantuju potpunu zaštitu.
Prof. dr Branislav Tiodorović ističe da se nova varijanta „omikrona“ može očekivati kao deo prirodnog procesa mutacije virusa, ali se ne očekuje da će doneti teške komplikacije. Ipak, on upozorava da je postkovid postao veći problem, sa potencijalnim posledicama na pluća, srce i neurološke funkcije.
U zaključku, postkovid predstavlja ozbiljan izazov za javno zdravlje, a simptomi koji se javljaju mogu značajno uticati na kvalitet života. Važno je da se građani obraćaju lekarima sa sumnjom na postkovid, kako bi se pristupilo pravovremenom lečenju i upravljanju simptomima. S obzirom na mogućnost povratka korone i novih sojeva, prevencija i svest o postkovidu postaju još važniji kako bismo zaštitili svoje zdravlje i zdravlje naših bližnjih.
