Ђедовић Хандановић је на недавном састанку истакла важност сарадње између Србије и Словеније у области нуклеарне енергије, с обзиром на то да Словенија деценијама успешно управља нуклеарном електраном Кршко, која производи више од трећине електричне енергије у земљи. Ова сарадња подразумева размену искустава, као и посете стручњака из Србије Словенији како би се учило из њиховог успешног управљања нуклеарним програмом и разматрало изградњу нових капацитета.
Министарка је нагласила да је Србија препознала нуклеарну енергију као важан елемент у процесу декарбонизације енергетског сектора. У том контексту, крајем прошле године укинут је мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, што отвара нове могућности за развој. У оквиру Интегрисаног националног енергетског и климатског плана, нуклеарна енергија предвиђена је као једна од опција, а нова Стратегија развоја енергетике разматра увођење нуклеарних електрана у Србију након 2040. године.
У другом кварталу ове године завршиће се прелиминарна техничка студија о могућности мирнодопске примене нуклеарне енергије у Србији. Ова студија ће представити доступне технологије и предложити решења која су најпогоднија за нашу земљу. Након тога, планираће се наредни кораци, с поштовањем смерница које даје Међународна агенција за атомску енергију.
Бергант, представник Словеније, нагласио је опредељеност своје земље да успостави и развија дугорочну институционалну сарадњу са Србијом у области нуклеарне енергије. Институт Јожеф Стефан из Словеније је заинтересован за сарадњу са Институтом за нуклеарне науке Винча, али и друге институције из Словеније могу пружити подршку Србији у развоју нуклеарног програма.
Сарадња између Србије и Словеније у области нуклеарне енергије представља значајан корак ка модернизацији и развоју енергетске инфраструктуре у Србији. Словенија, као земља која већ деценијама користи нуклеарну енергију, може понудити драгоцена искуства и знања. Нуклеарна енергија, као извор чисте и ефикасне енергије, може значајно допринети смањењу емисије угљен-диоксида и других штетних гасова, што је посебно важно у контексту глобалних напора за борбу против климатских промена.
Поред економских и еколошких предности, развој нуклеарне енергије у Србији може имати и значајан утицај на енергетску безбедност. Смањење зависности од фосилних горива и повећање удела обновљивих и нуклеарних извора енергије може довести до стабилнијег и одрживијег енергетског система.
Србија сада има прилику да искористи искуства Словеније и других земаља које су успешно интегрисале нуклеарну енергију у своје енергетске системе. Ова сарадња може бити од кључног значаја за развој нуклеарних капацитета у Србији, али и за образовање и обуку стручњака у овој области.
У закључку, сарадња Србије и Словеније у области нуклеарне енергије отвара нове могућности за развој енергетског сектора у Србији. Уз подршку словеначких институција и стручњака, Србија може успоставити сигуран, ефикасан и одржив нуклеарни програм, који ће допринети енергетској независности и заштити животне средине. У будућности, нуклеарна енергија може постати важан стуб енергетске политике Србије, што ће омогућити стабилан и одржив раст економије.
