Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović istaknuta je potrebu da se više pažnje posveti mentalnom zdravlju mladih i da se smanji stigmatizacija tog problema. Na skupu na kojem je prisustvovalo 46 prosvetnih savetnika iz svih školskih uprava, ministarka je naglasila važnost obuke zaposlenih u sistemu obrazovanja kako bi se unapredile kompetencije u zaštiti mentalnog zdravlja mladih.
Ministarka je istaknula da je veoma važno da se mladi edukuju o značaju brige o svom mentalnom zdravlju, kako bi se sprečilo nastajanje problema u budućnosti. Takođe, naglasila je potrebu za većom podrškom i razumevanjem kako bi se smanjila stigma povezana sa mentalnim zdravljem.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), mentalni poremećaji čine 16% globalnog opterećenja bolešću i invaliditetom kod mladih. U Srbiji, oko 15% mladih u školskom uzrastu pati od nekog oblika mentalnog poremećaja. Ovi podaci pokazuju da je problem mentalnog zdravlja mladih veoma značajan i zahteva adekvatnu pažnju društva.
Važno je istaći da se trenutno 70% mentalnih poremećaja u ovoj populaciji javlja pre 18. godine, što ukazuje na potrebu rane intervencije i pravovremene podrške. Zbog toga je neophodno da se edukacija o mentalnom zdravlju mladih proširi na sve segmente društva, uključujući obrazovne institucije, porodicu, medije i druge relevantne faktore.
Jedan od načina za unapređenje mentalnog zdravlja mladih jeste povećanje dostupnosti psihosocijalne podrške u školama. Nastavnici, kao ključni akteri u obrazovnom procesu, igraju važnu ulogu u prepoznavanju i podršci mladima koji se suočavaju sa mentalnim izazovima. Stoga je neophodno da nastavnici budu obučeni i osnaženi kako bi mogli pružiti odgovarajuću podršku učenicima u njihovom mentalnom zdravlju.
Relevantno je istaći da su prosvetni savetnici ključni posrednici između ministarstva prosvete i škola, te je njihova uloga od velike važnosti u implementaciji programa za unapređenje zaštite mentalnog zdravlja mladih. Kroz njihovu obuku i podršku moguće je unaprediti kompetencije zaposlenih u sistemu obrazovanja kako bi se osigurala adekvatna podrška mladima.
Uz to, jedan od ključnih koraka ka destigmatizaciji mentalnog zdravlja jeste edukacija i podizanje svesti javnosti o ovom problemu. Uklanjanje predrasuda i stigme vezane za mentalno zdravlje mladih doprinosi stvaranju podržavajućeg okruženja u kojem se mladi osećaju prihvaćeno i podržano.
Kroz primere dobre prakse u školama širom sveta, moguće je videti kako se sistem obrazovanja može prilagoditi kako bi se podržalo mentalno zdravlje mladih. Programi koji uključuju edukaciju o mentalnom zdravlju, pravovremenu podršku i osnaživanje učenika i nastavnika mogu imati pozitivan uticaj na celokupnu zajednicu.
Takođe, važno je uključiti mlade u procese donošenja odluka i osnažiti ih da se izraze i doprinesu unapređenju sistema obrazovanja u oblasti zaštite mentalnog zdravlja. Kroz njihovu aktivnu participaciju moguće je identifikovati ključne potrebe i izazove sa kojima se mladi suočavaju, kako bi se kreirale efikasne strategije za unapređenje njihovog mentalnog zdravlja.
U zaključku, važno je naglasiti da je zaštita mentalnog zdravlja mladih ključni segment u izgradnji zdravog i prosperitetnog društva. Ministarstvo prosvete, uz podršku prosvetnih savetnika i obrazovnih institucija, treba da nastavi sa sprovođenjem obuka i programa koji će unaprediti mentalno zdravlje mladih i doprineti destigmatizaciji ovog važnog pitanja. Kroz edukaciju, podršku i osnaživanje, moguće je stvoriti okruženje u kojem se mladi osećaju podržano i prihvaćeno, čime se doprinosi izgradnji društva koje brine o svojim mladima.
