Maturanti osnovnih škola širom zemlje sa ponosom slave završetak prvog dela svog školovanja. Međutim, u OŠ „Vladislav Ribnikar“ deca su se na poseban način oprostila od ove etape svog života. Naime, šestoro njihovih vršnjaka, Ema Kobiljski, Adriana Dukić, Angelina Aćimović, Katarina Martinović, Mara Anđelković i Andrija Čikić, nisu imali priliku da se zajedno raduju sa njima jer su ubijeni kobnog 3. maja prošle godine od strane svog druga iz razreda, Koste K.

Roditelji ubijene dece su se oglasili povodom ovog tragičnog događaja. Majka Andrije Ćikića je na društvenim mrežama podelila fotografiju svog sina, nazivajući ga svojim „matuarntom“, izražavajući beskrajnu ljubav prema njemu. Ona, zajedno sa ostalim roditeljima, traži odgovore na pitanje zašto su njihova deca stradala i šta je bio okidač za ovu tragediju.

Na poslednjem ročištu u parničnom postupku, majka Andrije postavila je pitanja zaposlenima u školi, pokušavajući da sazna da li su primetili neobično ponašanje kod Koste i da li su primetili njegovu emotivnu prazninu prilikom recitovanja pesmice. Nažalost, odgovori na ova pitanja su bili negativni.

Kobnog dana, osim dece koja bi danas bila maturanti, ubijene su još tri devojčice i čuvar škole, što je ostavilo veliku prazninu u srcima njihovih porodica i zajednice. Roditelji se i dalje bore za pravdu i traže odgovore na ovo strašan događaj.

Nina Kobiljski, majka ubijene Em, takođe se oglasila na društvenim mrežama, izražavajući tugu zbog gubitka svog deteta i svih drugara koji su stradali u ovoj tragediji. Muzička škola Josip Slavenski organizovala je koncert u Zadužbini Ilije M. Kolarca kao sećanje na Andriju Čikića, talentovanog dečaka koji je izgubio život na tako tragičan način.

Ova priča nas podseća na važnost bezbednosti u školama i na posledice nasilja među decom. Treba raditi na stvaranju sigurnog i podržavajućeg okruženja u kojem deca mogu da odrastaju i razvijaju se bez straha od nasilja i zlostavljanja. Na kraju krajeva, deca su naše najveće blago i trebamo se truditi da im obezbedimo bezbrižan i srećan život.

Tragedija u OŠ „Vladislav Ribnikar“ ostavila je dubok trag u srcima svih koji su bili pogođeni ovim događajem. Roditelji, nastavnici, drugari i cela zajednica osećaju bol i tugu zbog gubitka ovih mladih života. Važno je da se ne zaborave njihova imena i da se nastavi borba za pravdu i sigurnost dece u školama. Neka njihova sećanja budu večna i neka nas podsećaju na važnost ljubavi, poštovanja i bezbednosti u odnosima među ljudima.