Broj azijskih tigrastih komaraca koji izazivaju denga groznicu povećao se u 13 zemalja EU, uključujući Francusku, Španjolsku i Grčku, što je rezultiralo povećanjem broja obolelih od ove bolesti, prema izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). Klimatske promene stvaraju povoljne uslove za širenje ovih komaraca, što dovodi do povećanja slučajeva denga groznice.
ECDC je upozorio da će međunarodna putovanja dodatno povećati rizik širenja epidemije u Evropi. Studije su pokazale da je prisustvo tigrastih komaraca u ovim zemljama direktno povezano sa porastom broja slučajeva denga groznice. Ova bolest karakteriše visoka temperatura, jak bol u mišićima i zglobovima, a u težim slučajevima moguća je smrt.
Međutim, postoje mere koje se mogu preduzeti kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Kontrola komaraca, uključujući uništavanje njihovih legla, jedan je od ključnih koraka u sprečavanju širenja denga groznice. Takođe, važno je educirati javnost o tome kako se zaštititi od ujeda komaraca i preduzeti odgovarajuće mere predostrožnosti prilikom putovanja u zemlje gde je prisutan ovaj problem.
U susednoj Hrvatskoj, zabeležen je porast broja slučajeva denga groznice u poslednjih nekoliko godina. Ministarstvo zdravstva i lokalne zdravstvene institucije preduzimaju mere kako bi se suzbilo širenje ove bolesti. Trenutno se sprovodi kampanja edukacije stanovništva o merama prevencije i kako prepoznati simptome denga groznice.
Simptomi ove bolesti uključuju povišenu temperaturu, bolove u mišićima i zglobovima, glavobolju i opštu malaksalost. U težim slučajevima mogući su komplikacije poput krvarenja, šoka i smrti. Zbog toga je važno da građani budu informisani o ovoj bolesti i preduzmu preventivne mere kako bi se zaštitili.
Hrvatska vlada takođe radi na jačanju sistema za praćenje slučajeva denga groznice i brzoj reakciji u slučaju epidemije. Takođe se preduzimaju mere za kontrolu populacije tigrastih komaraca kako bi se smanjio rizik od prenosa virusa.
Preventivne mere uključuju eliminaciju stajaće vode koja služi kao leglo za komarce, upotrebu repellenta i nošenje odeće koja pokriva kožu prilikom boravka na otvorenom. Važno je delovati preventivno kako bi se izbegle neprijatne posledice koje može izazvati ova bolest.
U zaključku, povećanje broja slučajeva denga groznice u Evropi zahteva hitnu akciju i preventivne mere kako bi se zaštitila javnost. Kontrola komaraca, edukacija stanovništva i jačanje sistema za praćenje bolesti ključni su koraci u borbi protiv ove bolesti. Važno je da se građani informišu o simptomima i merama prevencije kako bi se zaštitili od ove opasne bolesti. Samo zajedničkim naporima možemo sprečiti dalje širenje denga groznice i sačuvati zdravlje naše zajednice.