Cene nekretnina u Evropi pale su po prvi put u poslednjoj deceniji, ali se situacija u Srbiji i dalje karakteriše visokim cenama. Dok je na globalnom nivou došlo do smanjenja cena, u Srbiji je tržište nepokretnosti i dalje nestabilno.

Najveći pad cena kuća zabeležen je u Luksemburgu, Nemačkoj i Finskoj, dok su najveći rast vrednosti kvadrata zabeležile Poljska, Bugarska i Hrvatska. Na domaćem tržištu, kupci su postali oprezniji i sporiji u donošenju odluka o kupovini stanova po visokim cenama.

U Beogradu, centar grada drži vodeću poziciju po visini cena, dok je Novi Sad nešto povoljniji. Trend gradnje modernih stambeno-poslovnih objekata, poznatih kao kondominijumi, promenio je potrebe kupaca, koji su spremni da plate višu cenu kvadrata za kvalitetniju gradnju na atraktivnim lokacijama.

Potražnja za nekretninama je i dalje izražena u većim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica i Kragujevac, ali i na planinama poput Zlatibora, Kopaonika, Kosmaja i Divčibara. Lokacija, kvalitet gradnje i stepen opremljenosti objekta utiču na cenu kvadrata, dok nerealna očekivanja kupaca mogu usporiti promet.

Visoke cene, dostupnost stambenih kredita i usporena gradnja određujuće će uticati na potražnju u narednom periodu, uz mogući pad cena nekretnina ukoliko se trend smanjenja prometa nastavi. Povratak kreditnih kupaca na tržište, uz eventualno smanjenje referentnih kamatnih stopa, moglo bi doprineti stabilizaciji tržišta nekretnina u Srbiji.