Pravoslavni hrišćanski vernici proslavljaju danas Uskrs, najveći i najstariji hrišćanski praznik koji se slavi u spomen na Hristovo vaskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom. Vaskrsenje Hristovo u svetu, osim srpske, danas slave i ruska, grčka, bugarska i etiopska crkva, kao i jedan broj Eskima koji žive na Aljasci, ali i pravoslavni vernici u Egiptu.
Crkvena učenja kažu da je Isus raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, dok se u nedelju zorom osetio snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao. Na Uskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Odatle je potekla u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.
Prema odlukama Nikejskog sabora 325. godine, koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe. Vaskrs može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila. Zbog toga je Vaskrs pokretan praznik i praznuje se tri dana.
Za ovaj praznik vezuje se običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, što simboliše Isusov izlazak iz groba i ponovno rađanje. Prvo obojeno jaje, koje je po pravilu crvene boje, ostavlja se na stranu do sledećeg Vaskrsa i pridaje mu se posebna važnost. Crvena boja simbolizuje Isusovu prolievenu krv na Golgoti, ali i boju vaskrsenja. Prvo jaje se smatra „čuvarkućom“, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja. Marija Magdalena je rimskom caru Tiberiju, koji nije verovao u Hristovo vaskrsenje, dala crveno jaje i pozdravila ga rečima „Hristos Vaskrse“.
Danas je običaj da vaskršnje slavlje počinje posle jutarnje službe, nakon čega se vernici pozdravljaju rečima „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“. Vaskrs hrišćani slave tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak. Prvi ponedeljak nakon Vaskrsa je Pobusani ponedeljak, poznat još i kao zadušnice – dan posvećen mrtvima.
Uskrs je praznik radosti, nade i ponovnog rođenja, koji okuplja vernike širom sveta u zajedničkom slavlju. Kroz običaje kao što su farbanje jaja, priprema specijalnih jela i zajednička molitva, vernici se podsećaju na važnost Hristovog vaskrsenja i označavaju novi početak i novi život. Vaskrsenje Hristovo je centralni događaj u hrišćanskom verovanju i predstavlja osnovnu veru u besmrtnost duše i nadu u život posle smrti.
Kroz tradiciju, običaje i ceremonije vezane za Uskrs, vernici zajedno slave pobedu dobra nad zlom, svetlost nad tamom i život nad smrću. Uskrs je prilika da se razveselimo, da pokažemo ljubav i brigu prema bližnjima, da oprostimo i da se nadamo boljoj budućnosti. Neka vaskršnja radost i mir ispune srca svih vernika širom sveta i neka nas podsete na važnost zajedništva, ljubavi i vere u dobro. Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse!
