Na Kosovu se trenutno broje glasovi sa nedavnih izbora, a prema trenutnim podacima, nijedna politička stranka nije u mogućnosti da samostalno formira vladu. Sa 99,17 odsto prebrojanih glasova, rezultati pokazuju da će stranke morati da traže koalicije kako bi obezbedile potrebnu većinu u Skupštini.
Pokret Samoopredeljenje (LVV), koji je do sada bio dominantna politička snaga, osvojio je 40,83% glasova. Iako im je to još uvek najbolji rezultat, predstavlja pad od više od deset procenata u odnosu na prethodne izbore. Ova stranka će imati 47 mandata u Skupštini, a za formiranje vlade je potrebno obezbediti 61 poslanika. Ovaj rezultat može značiti da će LVV morati da preispita svoje strateške koalicije ako želi da zadrži vlast.
Demokratska partija Kosova (DPK), koja je nekada bila na čelu pod vođstvom Hašima Tačija, trenutno ima 25 poslanika. Ovaj rezultat ukazuje na to da DPK takođe nije u mogućnosti da formira vladu samostalno, ali će sigurno biti ključni igrač u mogućim koalicijama. Demokratski savez Kosova (DSK) je osvojio 20 mandata, dok je Alijansa za budućnost Kosova (ABK) Ramuša Haradinaja dobila samo osam mandata, što dodatno komplikuje situaciju na političkoj sceni.
Na srpskoj političkoj sceni, Srpska lista, koja je dominantna stranka među Srbima na Kosovu, osvojila je 36.784 glasa. Međutim, zanimljivo je da nije svih deset mesta garantovanih za Srbe pripalo Srpskoj listi, jer je Stranka za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića osvojila 3.861 glas. Ovo može značiti da će se unutar srpske zajednice otvoriti prostor za dodatne političke opcije, što bi moglo imati dugoročne posledice na političke odnose na Kosovu.
Preostaje da se sačeka završetak brojanja glasova, uključujući glasove iz dijaspore i uslovne glasove, kako bismo dobili tačan pregled sastava Skupštine. Ova situacija predstavlja izazov za sve strane u procesu formiranja nove vlade, jer će biti potrebno uspostaviti koalicije kako bi se obezbedila stabilnost u zemlji.
U ovom trenutku, jasno je da će političke stranke na Kosovu morati da budu fleksibilne i otvorene za razgovore ukoliko žele da izbegnu političku krizu. S obzirom na to da nijedna stranka ne može sama da obezbedi potrebnu većinu, pregovori će biti ključni za formiranje nove vlade. Očekuje se da će budući politički dogovori uključivati različite stranke iz različitih etničkih zajednica, što može dovesti do novih političkih aranžmana i promene u strukturi vlasti.
Ova situacija je takođe prilika za analizu trenutnih političkih trendova na Kosovu. Pad popularnosti Pokreta Samoopredeljenje može biti rezultat nezadovoljstva građana sa trenutnim stanjem u zemlji, uključujući probleme sa ekonomijom, nezaposlenošću i korupcijom. U takvom kontekstu, stranke će morati da se fokusiraju na konkretne političke programe i rešenja kako bi privukle podršku birača.
U zaključku, politička scena na Kosovu se suočava sa značajnim promenama nakon poslednjih izbora. Sa neizvesnošću oko formiranja nove vlade i potrebom za koalicijama, naredni dani će biti ključni za razvoj događaja. Kako stranke budu pregovarale o budućim aranžmanima, biće zanimljivo posmatrati kako će se situacija razvijati i koje će strategije biti preduzete da se obezbedi stabilnost i napredak Kosova u narednim godinama.
