Predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa nedavno je ponovno izabran za tu funkciju na prvom zasedanju parlamenta nakon prošlomesečnih parlamentarnih izbora. Ramafosa (71) je reizabran na tu funkciju nakon što je poslanik iz njegove stranke Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) predložio njegov reizbor.
Opoziciona stranka Borci za ekonomsku slobodu nominovala je svog predsednika Džulijusa Malemu za predsednika Južne Afrike, ali se o tome ko će postati predsednik odlučivalo prilikom glasanja. Za reizbor Ramafose glasala je stranka Demokratski savez (DA) kao deo sporazuma sa ANC o formiranju vlade. ANC i DA zajedno imaju 246 mesta od ukupno 400 u parlamentu.
Na izborima održanim 29. maja, ANC je izgubio parlamentarnu većinu osvojivši samo 40% glasova. Ovaj reizbor Ramafose označava nastavak političke stabilnosti u Južnoj Africi, iako je njegova popularnost i dalje u padu zbog problema sa korupcijom, nezaposlenošću i drugim društvenim pitanjima.
Ramafosa je preuzeo funkciju predsednika Južne Afrike u februaru 2018. godine nakon što je prethodni predsednik, Džejkob Zuma, podneo ostavku pod pritiskom korupcionaških optužbi. Novi predsednik je uveo reforme kako bi se borio protiv korupcije i poboljšao privredu zemlje.
Međutim, i pored tih poteza, podrška Ramafosi opada među građanima koji su nezadovoljni sporim tempom reformi i nedostatkom značajnih promena u društvu. Nezaposlenost u zemlji je i dalje visoka, a borba protiv korupcije nije dala značajne rezultate.
Ramafosa se suočava sa izazovima u vođenju zemlje u trenutku kada se svet suočava sa posledicama pandemije COVID-19. Južna Afrika je bila jedna od najpogođenijih zemalja u Africi, sa velikim brojem zaraženih i preminulih. Ekonomija zemlje takođe je stradala zbog pandemije, sa padom privredne aktivnosti i porastom nezaposlenosti.
Stranke u parlamentu će morati da sarađuju kako bi prevazišle izazove koji predstoje. Ključni prioriteti za novu vladu uključuju borbu protiv korupcije, unapređenje obrazovanja i zdravstva, stimulišenje privrednog rasta i smanjenje siromaštva u zemlji.
Ramafosa će morati da se bori sa sve većim pritiskom da preduzme odlučne korake kako bi prevazišao teškoće sa kojima se zemlja suočava. Takođe će biti potrebna veća transparentnost i odgovornost u radu vlade kako bi se povratila poverenje građana.
Ponovni izbor Ramafose za predsednika Južne Afrike može biti dobra prilika za dalji napredak zemlje ako se preduzmu odlučne akcije za rešavanje ključnih problema. To će zahtevati snažno liderstvo i saradnju svih političkih aktera u zemlji.
Situacija u Južnoj Africi ostaje složena i zahtevaće sveobuhvatan pristup rešavanju problema kako bi se postigao održivi razvoj zemlje. Ramafosa će morati da balansira između različitih interesa i stvori politički konsenzus kako bi sproveo potrebne reforme.
Nadamo se da će novi mandat Ramafose kao predsednika Južne Afrike obezbediti bolju budućnost za zemlju i njene građane. Svi politički lideri u zemlji moraju raditi zajedno kako bi prevazišli izazove sa kojima se zemlja suočava i stvorili prosperitetnu budućnost za sve.