Dragoljub Vojnov, istaknuti srpski producent, organizator, univerzitetski profesor, filmski radnik i glumac, preminuo je u 78. godini života. Vojnov, rođen 1947. godine, ostavio je dubok trag u srpskoj kinematografiji kroz svoj rad na brojnim filmovima i kao edukator u oblasti filmske produkcije.
Tokom svoje bogate karijere, Vojnov je bio producent mnogih značajnih filmova, uključujući „Tamo i natrag“, „Kvar“, „Panonski vrh“, „Hajduk“, „Laf u srcu“, „Sok od šljiva“, „Nedeljni ručak“, „Tesna koža“, „Kakav deda, takav unuk“, „Zadah tela“, „Una“, „Falosny princ“, „Divlji vetar“, „Miss“, „Crna Marija“, „Uvek spremne žene“, „Na putu za Katangu“, „Marijuča ili smrt“, „Ransom“, „Buđenje iz mrtvih“, „Doba nevinosti“, „Srpski film“, „Mali Budo“ i „Crnjanski“. Ovi filmovi su obeležili zlatno doba srpske kinematografije i ostavili snažan utisak na publiku.
Osim producentskog rada, Vojnov je imao i zapaženu glumačku karijeru. Igrao je epizodne uloge u mnogim filmovima i serijama, uključujući „Dim“, „Podne“, „Višnja na Tašmajdanu“, „Veliki dan“, „Bubašinter“, „Tamo i ovde“, „Kako sam sistematski uništen od idiota“, „Srećna nova ’49“, „Tajna manastirske rakije“, „Mala“, „Kupi mi Eliota“, „Dorćol Menhetn“, „Siroti mali hrčki 2010“, „Flert“, „S.O.S. – Spasite naše duše“, „Život i smrt porno bande“, „Medeni mesec“, „Koriolan“ i „Parada“. Njegova sposobnost da se prilagodi različitim ulogama dodatno je obogatila srpsku filmsku scenu.
Vojnov je započeo svoju umetničku karijeru kao amaterski glumac u beogradskom pozorištu „Dadov“. Njegova strast prema filmu dovela je do toga da 1975. godine diplomira organizaciju produkcije filma na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Ova institucija je bila ključna u oblikovanju njegove karijere i omogućila mu da se usmeri ka produkciji i organizaciji filmskih projekata.
Pored rada kao producent i glumac, Vojnov je imao značajnu ulogu kao edukator. Predavao je produkciju na BK Akademiji, gde je prenosio svoje znanje i iskustvo na mlađe generacije filmskih radnika. Njegov doprinos obrazovanju u oblasti filma bio je izuzetno važan, jer je inspirisao mnoge studente da se bave filmskom umetnošću.
Vojnov je takođe bio uključen u organizaciju i produkciju filmskih festivala. Bio je izvršni producent i umetnički direktor Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, gde je pomogao u promociji scenarista i njihovih dela. Ova uloga mu je omogućila da doprinese razvoju filmske industrije u Srbiji i da poveže talentovane pojedince sa širim auditorijumom.
Tokom svoje karijere, Vojnov je bio u kontaktu sa mnogim talentovanim umetnicima i stvaraocima, što je dodatno obogatilo njegov rad. Njegova posvećenost filmskoj industriji i ljubav prema umetnosti ostavili su neizbrisiv pečat na srpsku kulturu.
Dragoljub Vojnov će biti upamćen ne samo po svojim filmskim ostvarenjima, već i po svojoj predanosti obrazovanju i razvoju filmske umetnosti u Srbiji. Njegov doprinos će se pamtiti i ceniti od strane generacija koje dolaze, dok će njegovo nasleđe živeti kroz filmove koje je pomogao da nastanu i umetnike koje je inspirisao. U svetu filma, gde je strast i posvećenost ključna, Vojnov je bio pravi primer onoga što znači biti umetnik i producent. Njegova smrt predstavlja gubitak za sve koji su ga poznavali i koji su uživali u njegovim delima.
