Kolumnista i urednik nedeljnika Vreme i dnevnika Danas, novinar i književni kritičar Teofil Pančić, preminuo je u noći između ponedeljka i utorka posle duge i teške bolesti u 59. godini u Novom Sadu, saopštila je redakcija Vremena. Odlazak Teofila Pančića prkosi paroli da nema nezamenljivih. Njegovom smrću Vreme ostaje bez jedinstvene pojave široke erudicije, unikatnog karaktera, nepogrešivog osećaja za pravednost i bez autora neponovljivog stila, istakla je redakcija. Pančić je bio jedan od najpoznatijih autora u Vremenu, a do samog kraja obavljao je funkciju književnog kritičara i urednika kulturne rubrike.
Iako je govorio da se, etnički, uvek osećao samo i jedino kao Vojvođanin, Teofil je ostavio trag na prostoru čitave Jugoslavije, zemlje koje tehnički više nema, ali, sigurni smo, cela danas žali. Poznat po britkom stilu i kritičkim osvrtima na društvene i političke prilike u Srbiji i regionu, Pančić je tokom svoje karijere pisao za brojne medije i objavio više knjiga, ostavljajući značajan trag u novinarstvu.
Rođen 6. jula 1965. godine u Skoplju, od treće do sedme godine živeo je u Pirotu, da bi se kasnije preselio u Zagreb. Od 1999. godine, radio je kao politički komentator Radija Slobodna Evropa, a stalni kolumnista “Vremena” bio je od 1993. godine. Njegova pisanja obuhvatala su širok spektar tema i problema, a Pančić je bio poznat po hrabrom i često provokativnom pristupu.
Tokom svoje karijere, Pančić je objavljivao tekstove i kolumne u nizu časopisa, među kojima su: Naša Borba, Republika, Globus, Dani, Sarajevske sveske, Dnevnik, Nezavisni, Vojvodina, Pobjeda, Monitor i drugi. Njegova bibliografija obuhvata značajan broj knjiga, među kojima su: Urbani Bušmani (2001), Čuvari bengalske vatre (2004), Osobeni znaci (2006), Na hartijskom zadatku (2006), Famoznih 400 kilometara (2007), Kroz klisurine (2007), Peščani sprud (2006), Pepeo bez bašte (2008), Kamen traži prozor (2009), Vremeplov na remontu (2010), Blesava pevačica (2010), Plavušina dilema (2011), Stanica fantomskih vozova (2011), Privođenje Bube Erdeljan (2013), Nosorozi sa šeširima (2013), Aleja Viktora Bubnja (2013), 39 dana lipnja (2014), Pilule protiv zaborava (2016).
Za svoj rad, Pančić je dobio brojne domaće i regionalne nagrade, kao što su “Jug Grizelj”, “Vitez poziva” i “Srđan Aleksić”. Većina nagrada koje je Pančić dobio dodeljuju se za hrabrost, novinarsku ili ljudsku. Njegov doprinos novinarstvu i kulturi ostavio je neizbrisiv trag, a njegovi tekstovi i kritički osvrti postali su referentne tačke za razumevanje savremenih društvenih i političkih fenomena.
Pančić je bio ne samo novinar, već i intelektualac koji je otvoreno govorio o problemima društva. Njegove kolumne često su izazivale rasprave i osvetljavale teme koje su mnogima bile nejasne ili prećutane. Njegov stil pisanja bio je karakterističan po jasnoći, duhovitosti i dubokom razumevanju suštinskih pitanja koja su mučila društvo.
Vreme i mesto ispraćaja Teofila Pančića biće objavljeni naknadno. Svi koji su ga poznavali i poštovali, kako u novinarstvu, tako i u širem kulturnom kontekstu, osećaće njegovu odsutnost i tugovati za njegovim doprinosom. Njegova smrt je gubitak ne samo za Vreme, već i za čitavu zajednicu koja ga je pratila i cenila njegove stavove i analize. Pančić ostavlja za sobom bogatu ostavštinu koja će se pamtiti i prenositi na nove generacije novinara i intelektualaca. Njegov duh i misli će živeti kroz njegova dela, a sećanje na njega će ostati duboko urezano u kolektivnoj svesti.
