Beograd – Pesnik, pripovedač, dramski pisac i esejista Oto Tolnai preminuo je u četvrtak u 85. godini života, javljaju mediji. Njegova smrt ostavlja dubok trag u svetu književnosti, kako u Srbiji, tako i u Mađarskoj, gde je ostvario značajnu karijeru i stekao brojne nagrade.
Rođen 1940. godine u Kanjiži, Tolnai je bio obrazovan mađarski jezik i književnost u Novom Sadu, a filozofiju je studirao u Zagrebu. Njegov književni rad obeležen je brojnim nagradama, kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i u Mađarskoj. Dobitnik je Hidove nagrade 1974. i 1978. godine, Sirmaijeve nagrade 1988. i nagrade Todor Manojlović 2007. godine. U Mađarskoj je bio nagrađivan Atila Jožef, Endre Adi, Tibor Deri, Milan Fist, Šandor Vereš i Mikloš Radnoti. 1998. godine izabran je za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti, a 2007. je dobio i „Košutovu nagradu“, najveće mađarsko državno priznanje.
Tokom svoje bogate karijere, Tolnai je objavio značajan broj dela. Njegove zbirke pesama na mađarskom jeziku uključuju „Konkavne pesme“ (1963), „Galebova grudnjača“ (1967), „Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije“ (1968) i „Žderač korenja“ (1986). Takođe, pisao je i pesme za decu, među kojima se ističe „Slonovska pusa“ (1982).
Osim pesničkog stvaralaštva, Tolnai se bavio i prozom. Njegovi romani uključuju „Kuća insekata“ (1969) i „Morska školjka“ (2011), dok su njegove zbirke novela „Gogoljeva smrt“ (1972) i „Cvećarska broj 3“ (1983) takođe ostavile značajan uticaj na književnu scenu. Njegov književni opus se ne zaustavlja samo na pesmama i romanima; Tolnai je takođe pisao i eseje o likovnim umetnostima, kao što su „Imre Šafranj“ (1978), „Goli klovn“ (1992) i „Truli mermer“ (1997). Njegove dramske igre, uključujući „Rasprodaja“ (1979), „Bajerov aspirin“ (1982) i „Brilijant“ (1985), takođe su izvedene i postigle su zapažen uspeh.
Na srpskom jeziku, Tolnai je objavio „Gerilske pesme“ (1967), roman „Kuća insekata“ (1976), kao i novele „Priče iz robne kuće“ i kratku prozu „Krvoločna zečica“ (2006). Njegov roman-intervju „Pesnik od svinjske masti“ (2009) takođe je izazvao pažnju i pohvale kritike. Tolnai je bio prepoznatljiv po svom specifičnom stilu, koji je često kombinovao elemente lirike i proze, stvarajući tako jedinstven književni izraz.
Tokom svog života, Tolnai je bio aktivan učesnik u kulturnom životu, ne samo kao pisac, već i kao prosvetni radnik i kritičar. Njegova dela su često istraživala teme identiteta, kulture i ljudske prirode, a njegova sposobnost da poveže različite umetničke forme učinila ga je jednim od najvažnijih autora svoje generacije.
Njegova smrt predstavlja gubitak za književnu zajednicu, ali njegovo nasleđe će živeti kroz dela koja je stvorio. Tolnai je ostavio dubok trag u mađarskoj i srpskoj književnosti, a njegovo stvaralaštvo će se i dalje proučavati i ceniti od strane budućih generacija. U svetu književnosti, gde se često zaboravljaju glasovi, Oto Tolnai će ostati upamćen kao autor koji je uspeo da prenese složene emocije i misli, ostavljajući neizbrisiv pečat na stranicama književnosti.
