Prema nedavnom izveštaju Saveta Evrope, prenapučenost zatvora i dalje predstavlja značajan problem u mnogim evropskim zemljama. Zatvori u zemljama poput Kipra, Rumunije, Francuske, Belgije, Mađarske, Italije i Slovenije suočavaju se sa problemom nedostatka kapaciteta.
U januaru 2023. godine, 12 zatvorskih uprava izvestilo je da imaju više zatvorenika nego što mogu da prime. Sedam zemalja – Kipar, Rumunija, Francuska, Belgija, Mađarska, Italija i Slovenija, prijavile su veliku prenapučenost u svojim zatvorima. Na primer, u Kipru je zabeleženo 166 zatvorenika na 100 mesta, u Rumuniji 120, u Francuskoj 119, u Belgiji 115, u Mađarskoj 112, u Italiji 109 i u Sloveniji 107 zatvorenika na 100 mesta.
Ovo je zabrinjavajući trend koji zahteva hitno rešavanje kako bi se poboljšali uslovi za zatvorenike i osoblje u zatvorima širom Evrope. Pretrpanost zatvora može dovesti do niza problema, uključujući loše zdravstvene uslove, preopterećenost osoblja, povećanu stopu nasilja i težak socijalni i psihološki uticaj na zatvorenike.
Pored problema prenapučenosti, izveštaj Saveta Evrope također je identifikovao niz drugih izazova sa kojima se zatvorski sistem suočava širom Evrope. To uključuje nedostatak finansijskih resursa, nedostatak obučenog osoblja, loše uslove rada, nedovoljnu medicinsku negu i pristup obrazovanju i rehabilitaciji za zatvorenike.
Ovi problemi zahtevaju sveobuhvatan pristup i saradnju između vlada, zatvorskih uprava, nevladinih organizacija i međunarodnih tela kako bi se adekvatno adresirali i rešili. Važno je da se osigura poštovanje osnovnih ljudskih prava svih zatvorenika i da se stvore uslovi za njihovu rehabilitaciju i resocijalizaciju nakon izdržane kazne.
Evropske zemlje moraju prepoznati važnost ulaganja u reformu zatvorskog sistema kako bi se stvorili bezbedniji, pravedniji i humaniji uslovi za sve zatvorenike. To zahteva promovisanje alternativa zatvorskom sistemu, fokus na prevenciji kriminala, pružanje podrške i resursa za reintegraciju osuđenih lica u društvo nakon izlaska iz zatvora, kao i promociju rehabilitacije i obrazovanja unutar zatvora.
Društvo mora takođe prepoznati važnost podrške zatvorenicima kao ljudima koji su počinili greške, ali imaju pravo na drugu šansu i mogućnost da se promene i napreduju. Također je važno razviti efikasan sistem praćenja i evaluacije zatvorskog sistema kako bi se osigurala odgovornost i transparentnost u radu zatvorskih uprava.
Usvajanje evropskih standarda za postupanje sa zatvorenicima i pružanje podrške zemljama članicama u implementaciji tih standarda ključni su koraci ka stvaranju pravednijeg i efikasnijeg zatvorskog sistema u Evropi.
Saradnja i razmena informacija između zemalja, institucija i organizacija koje rade u oblasti pravosuđa i zatvorskog sistema od vitalnog su značaja za identifikaciju najboljih praksi, rešavanje izazova i unapređenje zatvorskog sistema širom Evrope.
Kroz zajedničke napore i angažovanje svih relevantnih aktera, moguće je postići znatne pomake u rešavanju problema prenapučenosti zatvora i unapređenju uslova za zatvorenike. Važno je da se zatvorski sistem ne posmatra samo kao oblik kažnjavanja, već i kao sredstvo za rehabilitaciju, resocijalizaciju i prevenciju ponovnog počinjenja krivičnih dela.
Očuvanje ljudskog dostojanstva i poštovanje osnovnih prava svih zatvorenika mora biti prioritet u reformi zatvorskog sistema u Evropi. Samo kroz inkluzivni i sveobuhvatan pristup možemo stvoriti pravednije i humanije društvo za sve njegove članove, uključujući i one koji su izvršili krivična dela.
