Prestupne godine poznate su svima, a ovaj 2024. godine imamo priliku da se susretnemo sa jednom takvom godinom. Zašto su nam uopće potrebne prestupne godine? Zemlji je potrebno 365,2422 dana da napravi pun krug oko Sunca, pa zbog toga februar dobije dodatni dan svake četiri godine. Bez prestupnih godina, za par stotina godina bi došlo do velikih promena u kalendaru, a Cezar je to shvatio još u antičko doba.

Kalendar sa napravila Julija Cezara 45. godine pre nove ere uključuje dodatni dan u februaru svake četiri godine. Međutim, i to nije bio konačan popravak, pa je papa Grgur XIII u 16. veku uveo gregorijanski kalendar kako bi se kalendar uskladio sa vremenskim ciklusima.

Pored prestupnih godina, postoji i „prestupna sekunda“ koja se dodaje po potrebi kako bi se rotacija Zemlje uskladila sa univerzalnim vremenom. Ova sekunda se ne dodaje redovno, već zavisi od raznih faktora kao što su klimatske promene, gravitacioni uticaji Meseca i kretanje magme unutar Zemljine kore.

Drevne kulture su imale različite načine računanja vremena, a neke od njih uključivale su prestupne mesece ili godine kako bi se kalendar uskladio sa prirodnim ciklusima. Hinduistički, kineski, hebrejski i drevni egipatski kalendari imali su svoje načine za računanje vremena, ali nijedan od njih nije bio toliko precizan kao gregorijanski kalendar koji koristimo danas.

Atomski satovi su najprecizniji način merenja vremena, sa greškom od jedne sekunde na 1,4 miliona godina. Međunarodna služba za Zemljinu rotaciju i referentne sisteme brine se o tačnosti vremena i dodaje prestupnu sekundu po potrebi kako bi održala usklađenost sa univerzalnim vremenom.

Upravo je tačnost i preciznost merenja vremena od presudne važnosti u današnjem svetu gde su mnoge aktivnosti zasnovane na vremenskim intervalima. Zahvaljujući prestupnim godinama i sekundama, možemo biti sigurni da će naš kalendar i vreme biti usklađeni sa prirodnim ciklusima i da će sve funkcije besprekorno raditi.