Zamenik premijera privremenih prištinskih institucija i glavni pregovarač u dijalogu sa Beogradom Besnik Bisljimi kaže da je primio poziv Brisela za sastanak sledeće nedelje po pitanju uredbe centralne banke u Prištini kojom se ukida upotreba dinara, ali da je odbio da učestvuje. Bisljimi je rekao da neće učestvovati na sastanku jer smatra da pitanje dinara nije deo dijaloga.

Ovo je izazvalo pometnju i postavilo pitanje ko bi mogao biti predstavnik Prištine u razgovoru po tom pitanju. Bisljimi je odgovorio da će javnost biti obaveštena kada bude određeno ko će to biti. Ove informacije su prenele kosovske novinske agencije.

Kako je uopšte došlo do ove situacije i čemu tačno vodi odbijanje Prištine da učestvuje u sastanku sa Briselom? Zašto je pitanje dinara toliko važno i kakve sve posledice može imati ovo odbijanje?

U obrazloženju, Bisljimi naglašava da pitanje dinara nije deo dijaloga između Kosova i Srbije, te da ne treba da bude deo sastanka sa Briselom. Ovaj potez Prištine zadaje glavobolje evropskim zvaničnicima, jer je ova tema izuzetno osetljiva.

Uprkos tome, Brisel ulaže napore da se stvore uslovi za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, uključujući ekonomske i finansijske aspekte. Jedan od tih aspekata je i pitanje valute koja se koristi na Kosovu. Uredba centralne banke u Prištini o ukidanju upotrebe dinara je direktno povezana sa ekonomskim odnosima između dve zemlje.

Ova odluka je izazvala negodovanje u Beogradu, koji smatra da je uvođenje evra kao jedine valute na Kosovu još jedan potez koji otežava dijalog i normalizaciju odnosa između dve zemlje. Takođe, ovo može imati veliki uticaj na ekonomiju regiona, jer se trgovina i finansijski tokovi između Kosova i Srbije odvijaju na osnovu korišćenja dinara.

Kosovska Agencija za statistiku je izvestila da je prošle godine izvoz iz Srbije na Kosovo iznosio oko 429 miliona evra, dok je uvoz iznosio oko 446 miliona evra. Ovo su značajne cifre koje ukazuju na postojanje jake privredne veze između dve zemlje, a uvođenje evra kao jedine valute na Kosovu može poremetiti te veze.

Osim toga, ova odluka može uticati i na svakodnevni život građana Kosova, posebno onih koji žive u blizini granice sa Srbijom. Kako će se odvijati trgovina, međusobna plaćanja i ostale finansijske transakcije, ako se koristi različita valuta, pitanje je koje zabrinjava mnoge.

Ovakav razvoj situacije postavlja pitanje budućnosti dijaloga između Kosova i Srbije. Ako se ovo pitanje ne reši na adekvatan način, mogući su dalji problemi i zastoje u pregovorima. Ovo je posebno zabrinjavajuće u kontekstu napora Evropske unije da se postigne sporazum između dve zemlje.

U međuvremenu, ova tema izazvala je i unutrašnje tenzije u Prištini, gde postoji različito mišljenje među političkim liderima o tome kako se nositi sa ovim pitanjem. Neki smatraju da je ovo pitanje preterano politizovano i da bi trebalo voditi dijalog sa Briselom kako bi se našlo rešenje koje će zadovoljiti sve strane.

U svakom slučaju, ovo pitanje pokazuje koliko je kompleksan i osetljiv proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Potrebno je pronaći rešenje koje će uzeti u obzir ekonomske, političke i bezbednosne aspekte, kako bi se postigao trajan sporazum koji će obe strane prihvatiti.

Na kraju, ovo pitanje ukazuje na važnost dijaloga i kompromisa kako bi se prevazišle razlike i došlo do rešenja koje će biti obostrano prihvatljivo. Bez konstruktivnog pristupa i spremnosti da se razgovara o svim pitanjima, teško je očekivati da će se postići napredak u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.