Gojaznost je globalni problem koji pogađa više od milijardu ljudi širom sveta, prema nedavnim istraživanjima objavljenim u medicinskom časopisu „Lancet“. Podaci iz 2022. godine pokazuju da oko 880 miliona odraslih i 159 miliona dece pate od gojaznosti, a najveća stopa gojaznosti je zabeležena u Tongi i Američkoj Samoi za žene, i u Američkoj Samoi i Nauruu za muškarce, gde 70-80 procenata odraslih osoba živi s ovim zdravstvenim problemom.
Tokom perioda od 1990. do 2022. godine, stopa gojaznosti među ženama se povećala sa 8,8 procenata na 18,5 procenata, dok je među muškarcima porasla sa 4,8 procenata na 14 procenata. Stručnjaci upozoravaju da gojaznost može znatno povećati rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su srčane bolesti, dijabetes tipa 2 i određene vrste raka.
Profesor Madžid Ezati je istakao da agresivne marketinške kampanje koje promovišu nezdravu hranu, zajedno s visokim troškovima i nepristupačnošću zdrave hrane, mogu biti faktori koji doprinose gojaznosti. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus naglasio je važnost prevencije gojaznosti i promovisanje zdravih navika ishrane, fizičke aktivnosti i pravilne nege od ranog detinjstva do odraslog doba.
On je takođe istakao da vlade i zajednice moraju sarađivati kako bi se suzbila epidemija gojaznosti, dok je privatni sektor takođe pozvan da preuzme odgovornost za uticaj svojih proizvoda na zdravlje ljudi. Saradnja svih relevantnih aktera je ključna u borbi protiv gojaznosti i unapređenju zdravlja stanovništva širom sveta.
Uzroci gojaznosti su mnogobrojni i kompleksni, uključujući genetske predispozicije, loše prehrambene navike, nedostatak fizičke aktivnosti, stres, nedovoljno sna i društvene faktore. Važno je da javnost bude svesna ovog problema i da se preduzmu konkretne akcije kako bi se suzbila epidemija gojaznosti i unapredilo zdravlje svih.
Javnozdravstvene politike trebaju da se fokusiraju na promovisanje zdravih navika ishrane, kao što su konzumiranje svežeg voća i povrća, integralnih žitarica, nemasnih proteina i ograničavanje unosa šećera i zasićenih masti. Takođe je važno podsticati fizičku aktivnost i smanjiti sedentarni način života, kako bi se sprečila gojaznost i poboljšalo opšte zdravlje.
Obrazovanje stanovništva o zdravim životnim stilovima i redovne medicinske kontrole mogu biti ključni u borbi protiv gojaznosti, omogućavajući ranu dijagnozu i pravovremeno lečenje potencijalnih zdravstvenih problema. Uvođenje adekvatnih mera kontrole i nadzora nad prehrambenom industrijom takođe može doprineti smanjenju nezdravih proizvoda i promovisanju zdrave ishrane.
Gojaznost nije samo estetski problem, već ozbiljno zdravstveno stanje koje može imati dugoročne posledice po zdravlje. Prevencija gojaznosti mora biti prioritet javnog zdravstva, a sve države i organizacije trebaju podržati napore u borbi protiv ove epidemije. Samo zajedno možemo prevazići ovaj zdravstveni izazov i unaprediti blagostanje i kvalitet života svih građana.
