Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne i bezbednosne studije ističe da je na globalnom nivou prisutan zabrinjavajući trend političkog i pravnog progona političara koji uživaju veliku podršku naroda. On tvrdi da se u današnje vreme protivnici političara ne eliminišu isključivo putem demokratskih procesa kao što su izbori, već se koriste različiti mehanizmi, uključujući montirane procese i pravne napade.
Šolaja naglašava da je ovo novo doba prepoznatljivo po tome što se politički protivnici suočavaju sa pravnim preprekama koje su često neosnovane. Umesto da se borba za vlast vodi na izborima, što bi trebalo da bude suština demokratije, sve više se koristi pravni sistem za osipanje podrške popularnim liderima. Ovaj oblik političke borbe ne samo da ugrožava samu suštinu demokratije, već i dovodi do polarizacije društva.
Kao primer ovog fenomena, Šolaja navodi presudu suda u Parizu koja je izrečena liderki francuske desnice Marini le Pen. Njoj je zabranjeno bavljenje politikom, što on vidi kao paralelu sa situacijom u Bosni i Hercegovini, gde se pred vanustavnim sudom vodi proces protiv Milorada Dodika, predsednika Srpske. Ove situacije ukazuju na to da se činioci koji imaju značajnu podršku naroda često suočavaju sa pravnim napadima koji su osmišljeni da ih diskredituju i onemoguće u njihovom delovanju.
Uprkos ovim izazovima, Šolaja veruje da će se narod, i pored svih pritisaka, opredeliti za one političare i stranke koje zaista predstavljaju njihove interese. On naglašava da je važno da građani ostanu svesni ovih mehanizama koji se koriste protiv njihovih predstavnika i da se bore za očuvanje demokratskih vrednosti.
U svetu koji se suočava sa brojnim izazovima, kao što su ekonomske krize, klimatske promene i geopolitičke tenzije, politička stabilnost postaje sve važnija. Međutim, ako se nastavi praksa montiranih procesa protiv političkih lidera, to bi moglo dovesti do daljih tenzija i sukoba unutar društava. Stoga je od suštinskog značaja da se osigura da pravni sistem bude korišćen kao sredstvo pravde, a ne kao alat za političke obračune.
Šolaja takođe ukazuje na to da je važno da međunarodna zajednica obrati pažnju na ove trendove i pruži podršku onima koji se bore protiv političkih progona. Uloga organizacija kao što su Evropska unija i Ujedinjene nacije može biti ključna u pružanju zaštite političkim liderima čija prava su ugrožena.
Na kraju, Šolaja poručuje da je važno da se u društvu razvije svest o ovim problemima i da se građani aktivno uključe u politički proces. Samo kroz aktivno učešće i svest o svojim pravima i obavezama, građani mogu osigurati da se njihovi interesi i vrednosti ne zaborave i da se bore protiv bilo kakvih pokušaja da se suzbiju njihovi predstavnici.
Ova situacija zahteva kolektivnu akciju i angažovanje svih slojeva društva kako bi se očuvala demokratija i vladavina prava, i kako bi se osiguralo da politički procesi ostanu fer i transparentni. U suprotnom, društva će se suočiti s ozbiljnim posledicama koje mogu ugroziti njihovu budućnost.
