Projekat „Jadar“ neće ugroziti Drinu i Savu, što su tvrdili oponenti
Projekat „Jadar“ neće ugroziti Drinu i Savu, ugrožavajući vodosnabdevanje sve do Beograda, kako su bez ikakvih argumenata tvrdili oponenti. Ovu, kao i mnoge druge dezinformacije, demantuju nalazi nedavno objavljenih nacrta Studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

„Jadar“ je projektovan kao rudnik sa podzemnom eksploatacijom, sa najsavremenijim sistemima za zaštitu vode i zemljišta, tako da ni na koji način ne bi negativno uticao na snabdevanje ili kvalitet postojećih rezervi i izvora vode, što je i zaključak nalaza nezavisnih stručnjaka koji su učestvovali u izradi studija.

Primena najsavremenijih ekoloških standarda
Iako industrijski otpad sadrži minerale rastvorljive u vodi, kompanija Rio Tinto primenila najsavremenije mere kontrole da spreči njegov potencijalni kontakt sa vodom i zemljištem. Predviđena je upotreba sigurnosnih višeslojnih obloga koje bi sprečile curenje ili prodor bilo koje materije u zemljište ili podzemne vode. Te obloge uključuju postavljanje slojeva gline, izolacionih folija, šljunka i geomembrana, a i sam otpad je sabijen do te mere da je izuzetno nepropusan. Inače, upotreba ovih višeslojnih hidroizolacionih obloga se uspešno koristi širom sveta jer su ti slojevi fleksibilni, što znači da ne postoji rizik od pucanja usled zemljotresa ili nekog pomeranja zemlje.

I to nije sve. Rio Tinto planira da ugradi drenažni sistem za sakupljanje vode u slučaju obimnih padavina, kao i kanalsku mrežu oko deponije. Te vode će se prikupljati a zatim prečišćavati i prema potrebi koristiti u procesu proizvodnje, ili kada za to ne postoji potreba ispuštati na bezbedan i održiv način samo prečišćena voda, obezbeđujući da priroda i životna sredina ostanu zdravi i bezbedni. Kao i za skladištenje otpada, i ovde nacrt studija predviđa rešenja koja su iznad zakonski propisane obaveze.

Procena naših stručnjaka
A da planirane mere zaštite životne sredine osiguravaju poštovanje najsavremenijih međunarodnih ekoloških standarda potvrđuju i domaći stručnjaci, profesori sa Beogradskog Univerziteta koji su lično učestvovali u izradi ovih studija.

Govoreći o tome da li postoje rizici za kvalitet i dostupnost voda u dolini Jadra i kako bi bili sprečeni, Prof. dr Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu izjavio je nedavno da vodo snabdevanje nema rizika, jer bi glavni izvor za proizvodnju bile podzemne rudničke vode i kišnica.

– Vode iz priobalja Drine, dakle ne iz korita, povlačile bi se po potrebi, ali to svakako nije voda koja bi mogla da se koristi za piće. Osim toga, u trenucima najvećeg povlačenja sveže vode to bi iznosilo 0,007% ukupnog proticaja Drine, dakle potpuno bez uticaja na sam vodotok i druge korisnike. Kada govorimo o ostalim rizicima, zaključak studija je da projekat „Jadar“ neće izazvati zagađenje rečnih tokova, uključujući reke Jadar, Drinu, Savu i Dunav. Posebna pažnja posvećena je postrojenjima za preradu otpadnih voda, gde bi koristile tehnologije kao što su ultrafiltracija, reverzna osmoza i jonska izmena – naveo je profesor Jovović.

I prof. Dr Dinko Knežević sa Rudarsko-geološkog fakulteta koji je učestvovao u izradi studija izjavio je nedavno za Novosti da je Jadar projektovan kao rudnik sa podzemnom eksploatacijom, sa najsavremenijim sistemima za kontrolu industrijskih gasova, suzbijanje prašine i zaštitu vode i zemljišta.

– Kada govorimo o vodi, rudnik i fabrika ni na koji način neće smanjivati dostupnost niti uticati na kvalitet postojećih rezervi i izvora a predviđene mere zaštite dovoljne da spreče zagađenje kako površinskih tako i podzemnih voda – izjavio je profesor Knežević.

Kako građani mogu biti sigurni da će „Rio Tinto“ poštovati standarde?
Kompanija je odgovorna za primenu mera zaštite životne sredine, a njen rad bi kontrolisale nadležne državne institucije. Rio Tinto planira da uključi i lokalnu zajednicu u nezavisno praćenje uticaja projekta na vodu, vazduh, zemljište, biodiverzitet i kulturno nasleđe. Troškove tog praćenja bi snosila kompanija. Pored toga, kompanija je spremna da podrži i uspostavljanje nezavisnog ekspertskog nadzornog odbora koji bi svojim aktivnostima osigurao da kompanija poštuje propise i posluje u skladu sa najvišim standardima integriteta, transparentnosti i odgovornosti.

Investicija koja menja sliku Srbije
Projekat „Jadar’’ bi bio jedna od najvećih industrijskih grinfild investicija u istoriji Srbije vredna 2,55 milijardi evra. U fazi izgradnje rudnika i fabrike bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 novih radnih mesta bi omogućilo dugoročne poslove tokom višedecenijske proizvodnje sa prosečnom neto platom većom od 1.100 evra. Ovako značajan projekat može da privuče i brojne druge investicije, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila, pa čak i samih električnih vozila. Procenjuje se da bi sve te investicije kreirale preko 20.000 novih, visoko plaćenih radnih mesta.