Biti mentalno jak znači kontrolisati svoje emocije, misli i postupke, posebno tokom izazova, kako biste mogli bolje da se ponašate u životu. Teško je praktikovati mentalnu snagu, ali je važno za uspeh. Skot Mauc je posvetio tri decenije proučavanju mentalne snage kod ljudi, posebno lidera.
Mauc je razvio samoprocenu mentalne snage kako bi pomogao pojedincima da procene svoje trenutno stanje i identifikuju oblasti za poboljšanje. Ako odgovorite sa „uvek“ na osam pitanja, mentalno ste jači od mnogih drugih.
Suočavanje s izazovima često dovodi do osećaja poraza, ali prava mentalna snaga se pokazuje u tome kako istrajete uprkos neuspesima. Mentalno jaki pojedinci se fokusiraju na prilike u nevolji, a ne na negativnosti. Oni prihvataju situaciju i aktivno traže načine da napreduju.
Način na koji se nosite s pritiskom zavisi od vašeg načina razmišljanja i početne reakcije na stres. Biti mentalno jak podrazumeva gledanje na izazove pozitivno, a ne kao pretnje. Mentalno jaki pojedinci sa sigurnošću prihvataju izazove, što im pomaže da upravljaju stresom, održavaju fokus i regulišu svoje emocije i misli radi boljeg učinka.
Mentalno jaki pojedinci daju prednost autentičnosti u odnosu na traženje odobrenja. Shvataju da traženje stalnog potvrđivanja može potkopati njihovo samopouzdanje i stvoriti samo privremenu udobnost. Odlučuju da deluju samouvereno, kao da već imaju odobravanje okoline.
Kada se uporedite s drugima, na kraju se ne osećate dobro u vezi sa sobom. Mentalno jaki pojedinci samo sebe upoređuju sa svojim prošlim ja, koncentrišući se na samousavršavanje.
Ljudi s jakom psihom shvataju da smelost podstiče napredak. To uključuje usuđivanje da sanjaju, preuzimanje rizika, prihvatanje nelagodnosti i istraživanje novih puteva.
Mentalno jaki pojedinci ostaju pod kontrolom uprkos negativnim emocijama. Prepoznaju svoja osećanja i mirno preispituju situaciju, omogućavajući tako sebi da preduzmu konstruktivnu akciju.
Osobe koje su mentalno jake hrabro razmišljaju o sebi i preispituju svoje postupke, pitajući se gde traže izgovore ili okrivljuju druge. Smatrati sebe odgovornim je izazov, ali neophodan za pravi napredak.
Neodlučnost odražava nedostatak kontrole i discipline. Efikasni lideri su odlučni, vagaju rizike, postavljaju rokove i prihvataju teške izbore kada je to potrebno.
Ako se trenutno ne možete uvek odgovoriti „uvek“ na ova pitanja, postoji potencijal za rast sa pravim načinom razmišljanja i alatima, što vodi do trajne mentalne snage.