U Sarajevu je večeras došlo do pucnjave u naselju Stup, a jedna osoba je preminula u obračunu. Građani su javili da je preminula osoba migrant. MUP Kantona Sarajevo je saopštio da još prikupljaju informacije o incidentu i da će se oglasiti novim saopštenjem.
Ovo nije prvi strašan događaj koji je potresao javnost u BiH. Početkom avgusta, mlada policajka A.I. iz MUP-a Kantona Sarajevo, počinila je samoubistvo na peronu Železničke stanice u Sarajevu. Ubila se službenim pištoljem, pucajući sebi u glavu. Pre toga je najavila kolegama da će se ubiti, ali nažalost, nisu stigli na vreme da spreče tragediju. Mlada policajka je bila uspešna sportistkinja, a istražuje se motiv koji ju je naveo na ovaj korak.
Ministar unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo, Admir Katica, izjavio je da je ovo veoma težak dan za MUP Kantona Sarajevo. On je izrazio saučešće porodici preminule policajke i zamolio medije i javnost da se odnose sa dužnom pažnjom prema ovom slučaju samoubistva.
Dženaza za policajku Almedinu I. održana je u haremu džamije Butmir, a sahranjena je na mezarju Suhodol-Butmir. Tokom oproštaja prisustvovali su brojni prijatelji i porodica preminule.
Ovo su samo neki od primera tragičnih događaja koji su pogodili BiH u poslednje vreme. Sve više ljudi se suočava sa mentalnim problemima i traumama, što zahteva veću pažnju javnosti i institucija. Važno je razgovarati o mentalnom zdravlju, pružati podršku onima koji je traže i podizati svest o važnosti brige o mentalnom zdravlju.
Uzrok povećanja slučajeva samoubistava širom sveta može biti kompleksan i raznolik. Procenjuje se da 90% ljudi koji izvrše samoubistvo imaju mentalne poremećaje, uključujući depresiju, anksioznost, poremećaje ličnosti ili upotrebu droga i alkohola. Drugi faktori koji mogu doprineti samoubistvu uključuju stres, traumu, gubitak, nisku samopouzdanje, socijalnu izolaciju ili teške životne okolnosti.
Važno je da se razvijaju strategije za prevenciju samoubistava, koje uključuju pravovremeno prepoznavanje rizika, pružanje podrške osobama sa mentalnim poremećajima, smanjenje stigme oko mentalnog zdravlja, edukaciju o znacima i simptomima suicidalnih misli i ponašanja, pristup efikasnoj psihološkoj i medicinskoj podršci, kao i saradnju sa institucijama, organizacijama i zajednicama kako bi se zajedno radilo na prevenciji samoubistava.
Samoubistvo je složen i višedimenzionalni problem koji zahteva celovit pristup i angažovanje svih delova društva. Važno je da se vlade, institucije, zdravstvene ustanove, nevladine organizacije, mediji i pojedinci udruže u borbi protiv ove ozbiljne zdravstvene krize. Nijedan život ne sme biti izgubljen zbog nedostatka podrške, razumevanja ili pristupa uslugama mentalnog zdravlja.
Na kraju, važno je podići svest o mentalnom zdravlju kao važnom segmentu opšteg zdravlja i blagostanja ljudi. Razumevanje, podrška, empatija i briga mogu napraviti veliku razliku u životima ljudi koji se suočavaju sa mentalnim izazovima i teškoćama. Samo zajedno možemo stvoriti društvo u kojem svako može dobiti pomoć i podršku koja mu je potrebna da se nosi sa životnim izazovima i da prevaziđe krize.