Ruski lider Vladimir Putin osudio je u petak „spoljno mešanje“ u Srbiji tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, dok antikorupcijski protesti beleže sve veći intenzitet u zemlji. Protesti, koje predvode studenti, počeli su pre četiri meseca, nakon tragičnog incidenta u Novom Sadu kada je 15 ljudi poginulo usled rušenja nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici.
U saopštenju Kremlja, posle razgovora, navedeno je da je Putin istakao kako je spoljno mešanje u unutrašnju političku situaciju u Srbiji neprihvatljivo. Vučić je na svom Instagram nalogu podelio detalje razgovora, u kojem je spomenuo pojam „obojene revolucije“, što se odnosi na narodne pobune koje su zadesile bivše sovjetske države. On je zahvalio Putinu što ruski zvaničnici ne podržavaju obojene revolucije, ističući da je Putin imao jasan i precizan stav o situaciji u Srbiji, te da Rusija razume dešavanja i nastavlja da podržava legitimne vlasti.
U međuvremenu, studenti u Srbiji su pozvali na generalni štrajk i nove proteste, zahtevajući odgovornost za vladu i borbu protiv korupcije. Srbija se suočava sa izazovima održavanja ravnoteže između svojih istorijskih veza sa Rusijom i težnje za članstvom u Evropskoj uniji. Beograd je više puta osudio rusku invaziju na Ukrajinu, ali je odbio da se priključi sankcijama Zapada protiv Moskve.
Vučić je, bez ulaska u detalje, naveo da su on i Putin razgovarali i o obnovi gasnog sporazuma koji ističe 31. maja, kao i o sankcijama američkog Sekretarijata za finansije protiv NIS-a, srpske naftne kompanije čiji je većinski vlasnik ruski Gazpromnjeft. Srbija i dalje uvozi većinu gasa iz Rusije preko gasovoda Turski tok, ali je u poslednjim godinama preduzela korake ka diversifikaciji svojih izvora snabdevanja, uključujući uvoz gasa iz Azerbejdžana i drugih zemalja.
Sjedinjene Američke Države su 10. januara uvele sankcije ruskom naftnom sektoru, dajući Gazpromnjeftu rok od 45 dana da se povuče iz vlasništva nad NIS-om, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji. Kancelarija za kontrolu strane imovine Sekretarijata finansija SAD produžila je taj rok krajem februara za jedan mesec.
U ovom kontekstu, protesti u Srbiji postaju sve intenzivniji, a studenti i građani traže odgovornost od vlasti. Od incidenta u Novom Sadu, kada je tragično izgubljeno 15 života, nezadovoljstvo se nagomilalo, a demonstranti zahtevaju da se preduzmu konkretne mere protiv korupcije i neefikasnosti u vlasti. Protesti su često obeleženi mirnim okupljanjima, ali su povremeno eskalirali u sukobe sa policijom, što dodatno komplikuje političku situaciju u zemlji.
Dok se situacija u Srbiji razvija, jasno je da će odnosi između Beograda i Moskve ostati ključni faktor u budućim političkim previranjima. Putinova podrška Vučiću može biti od presudnog značaja za stabilnost vlade u Beogradu, posebno usled pritisaka sa Zapada i unutrašnjih nemira. Srbija se nalazi na raskršću između tradicionalnih veza sa Rusijom i aspiracija ka evropskoj integraciji, a politički lideri će morati pažljivo da balansiraju ove interese kako bi održali stabilnost i sigurnost.
Kako se protesti nastavljaju, Srbija će morati da se suoči sa svojim unutrašnjim izazovima, dok istovremeno održava odnose sa spoljnim partnerima. Izazovi koje donosi situacija u zemlji i regionu biće od suštinskog značaja za budućnost Srbije i njene građane.
