Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država, Marko Rubio, izjavio je u ponedeljak da SAD ne žele podjele u Bosni i Hercegovini (BiH) i da smatraju da je poslednja stvar koja je potrebna toj zemlji nova kriza. On je naglasio važnost konstruktivnog dijaloga među političkim liderima u BiH, posebno u svetlu nedavnih odluka Milorada Dodika, predsednika entiteta Republika Srpska (RS), koje su usmerene na podrivanje državnih institucija.
Dodik je prošle sedmice potpisao ukaz koji zabranjuje delovanje nekoliko ključnih pravosudnih institucija BiH u RS, uključujući Sud BiH i Tužilaštvo BiH. Ovaj potez je izazvao zabrinutost, jer se Ustavni sud BiH već izjasnio o tome, privremeno stavljajući van snage te zakone dok Tužilaštvo BiH ispituje mogućnosti kršenja ustavnog poretka. Rubio je dodao da su Sjedinjene Američke Države spremne da razmotre različite opcije za rešavanje krize, ali je naglasio da ne sme doći do raspada BiH ili novog sukoba na Balkanu.
U kontekstu ovih dešavanja, senator iz Ajove, republikanac Čak Grasli, izrazio je zabrinutost zbog Dodikovih separatističkih tendencija, naglašavajući da se slične aktivnosti sada javljaju i među Bosanskim Hrvatima. On je to uporedio sa dešavanjima iz devedesetih godina, kada su mnogi ljudi iz Ajove pobegli od nasilja i genocida. Grasli je kritikovao Dodika i pozvao na odgovornost političkih lidera u BiH.
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, takođe se oglasio povodom trenutne situacije u BiH, naglašavajući da nije reč o 1992. godini i da NATO neće dozvoliti stvaranje sigurnosnog vakuuma. On je izrazio zabrinutost zbog sigurnosne situacije i pružio podršku Visokom predstavniku u BiH, naglašavajući da politički lideri moraju preuzeti odgovornost za trenutne okolnosti.
Reakcije na Dodikove postupke dolaze i iz Evrope, gde su snage EUFOR odlučile da privremeno povećaju broj svojih trupa kao preventivnu meru usled porasta tenzija. Sjedinjene Američke Države su već uvele sankcije Dodiku i njegovim saradnicima zbog korupcije i destabilizacije BiH, a članica Predstavničkog doma, republikanac En Vagner, takođe je osudila njegovu kampanju destabilizacije. Ona je naglasila da su njeni postupci opasna eskalacija i da ih treba zaustaviti.
U svetlu svih ovih događaja, čini se da su međunarodne institucije i vlade ozbiljno zabrinute zbog potencijalnog ponovnog izbijanja sukoba u regionu. Sjedinjene Američke Države i NATO jasno su stavili do znanja da će se aktivno angažovati kako bi se obezbedila stabilnost i mir u BiH, istovremeno pozivajući sve strane na dijalog i saradnju.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će politički lideri reagovati na pritisak međunarodne zajednice i da li će biti spremni da preuzmu odgovornost za očuvanje mira u zemlji. U svakom slučaju, trenutna kriza u BiH ukazuje na potrebu za hitnim i konstruktivnim pristupom kako bi se izbegla nova humanitarna katastrofa na Balkanu.
