Nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, pod pritiskom Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, doneto je ukupno 114 odluka kojima je sa nivoa Republike Srpske na nivo Bosne i Hercegovine preneto 83 nadležnosti. Ove odluke su donesene bez uzimanja u obzir odredaba Ustava Bosne i Hercegovine i Ustava Republike Srpske.
Nadležnosti su prenete sa Republike Srpske na nivo Bosne i Hercegovine odlukama visokog predstavnika, odlukama Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, usvajanjem zakona u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, te donošenjem podzakonskih akata Saveta ministara i drugih organa na nivou Bosne i Hercegovine. Osim toga, postojalo je i uslovljavanje od strane međunarodnih organizacija i organa Evropske unije.
U Analizi o oduzimanju nadležnosti Republike Srpske se ističe da Ustav Bosne i Hercegovine nije proizašao iz političko-institucionalnog usaglašavanja i proglašenja u organima vlasti Bosne i Hercegovine, već je sadržan u Aneksu 4 međunarodnog pravnog dokumenta – Dejtonskog sporazuma.
Ove informacije su dostavljene medijima nakon obracanja predsednika Srbije Aleksandra Vucica. Očigledno je da je proces prenosa nadležnosti sa Republike Srpske na nivo Bosne i Hercegovine sproveden bez uvažavanja ustavnih odredbi i bez jasnog političkog dogovora unutar BiH.
Ovi postupci su izazvali negodovanje u Republici Srpskoj, koja je bila izložena pritiscima kako bi se ove promene sprovele. Ovo je dovelo do političke napetosti i polarizacije unutar Bosne i Hercegovine.
Ova situacija ukazuje na potrebu za dodatnim pregovorima i političkim dogovorima kako bi se ustavno uređenje Bosne i Hercegovine prilagodilo potrebama i interesima svih njenih entiteta. Važno je osigurati da se promene sprovode na demokratski i transparentan način, uz uvažavanje principa vladavine prava i poštovanje ustavnih odredbi.
Republika Srpska ima pravo da štiti svoje nadležnosti i da se bori za očuvanje svoje autonomije unutar Bosne i Hercegovine. U isto vreme, važno je da se poštuju interesi i stavovi svih naroda i entiteta u Bosni i Hercegovini, te da se svi akteri angažuju u konstruktivnom dijalogu kako bi se postigao održiv politički kompromis.
Stavovi međunarodne zajednice, uključujući i Evropsku uniju, trebaju biti usklađeni sa principima demokratije, vladavine prava i poštovanja suvereniteta Bosne i Hercegovine. Neprihvatljivo je da se nadležnosti entiteta prenose na nivo Bosne i Hercegovine bez jasnog političkog i ustavnog legitimiteta.
U skladu sa Dejtonskim sporazumom, potrebno je osigurati da se nadležnosti jasno definišu i da se poštuju ustavne odredbe kako bi se očuvala ravnoteža između entiteta i nivoa Bosne i Hercegovine. Važno je da se proces prenosa nadležnosti sprovede transparentno i u skladu sa međunarodnim standardima.
Republika Srpska će nastaviti da se bori za svoje interese i zaštiti svoje ustavne nadležnosti unutar Bosne i Hercegovine. Važno je da se politički lideri u Bosni i Hercegovini angažuju u dijalogu i pregovorima kako bi se postigao održiv politički kompromis i osigurala stabilna i funkcionalna država.
U krajnjem slučaju, ključno je da se poštuju principi demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava kako bi se osigurala stabilnost i prosperitet Bosne i Hercegovine. Svaki politički proces treba da bude vođen interesima građana i da doprinosi jačanju institucionalnih kapaciteta države.
