Prema oceni ambasadora Bosne i Hercegovine (BiH) u Beogradu, Aleksandra Vranješa, zapadna grupa zemalja je, uprkos problemima u vezi s izborom Kristijana Šmita za Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, dala Šmitu vetar u leđa da, uz lažno predstavljanje, nametne niz odluka u BiH pozivajući se na mnogima sporna bonska ovlašćenja. „Time je Pandorina kutija otvorena, a samo malobrojni pojedinci među zapadnim diplomatama iskreno će odgovoriti na pitanje da li su kršenje međunarodnog prava u slučaju Šmita i njegovo inaugurisanje po svaku cenu ustabilili političke prilike u BiH ili je ova državna zajednica danas u većem političkom haosu, na korak od raspada“, istakao je on u autorskom tekstu za današnju „Politiku“.
Kao jedno od brojnih Šmitovih nametanja kome su aplaudirali na Zapadu, naveo je izmenu Krivičnog zakona BiH, kojom je, kako je ocenio, ustanovljena nova inkriminacija – „neizvršavanja odluka visokog predstavnika“. Ovo je izazvalo brojne reakcije i oprečna mišljenja u BiH i šire, što dodatno komplikuje političku situaciju u zemlji. Sve ovo baca senku sumnje na to da li je međunarodna zajednica zaista posvećena stabilizaciji i prosperitetu BiH ili se kroz nametanje ovakvih odluka zapravo želi ostvariti lični ili grupni interes.
U BiH su u poslednjih nekoliko godina prisutni brojni politički i društveni izazovi, a mešanje međunarodne zajednice u unutrašnje stvari zemlje dodatno komplikuje već kompleksnu situaciju. Sporna pitanja poput izbora Visokog predstavnika međunarodne zajednice i njegovih ovlašćenja, kao i oprečna mišljenja među zapadnim diplomatama, samo su nekoliko primera situacija koje dodatno opterećuju politički sistem BiH.
Neki analitičari smatraju da je „bonska ovlašćenja“ trebalo ukinuti još pre nekoliko godina, jer se pokazalo da njihovo prisustvo dodatno komplikuje političke procese u zemlji. Međunarodna zajednica trebala bi da podrži stabilizaciju BiH i jačanje njenih institucija, umesto nametanja spornih odluka kojima se dodatno narušava poverenje između različitih političkih i nacionalnih aktera u zemlji.
Situacija u BiH je veoma složena i zahteva pažnju i angažovanje svih relevantnih aktera, kako domaćih, tako i međunarodnih. Stabilizacija regiona Balkana, uključujući i BiH, ključna je za mir i prosperitet celog kontinenta. Međunarodna zajednica bi trebala da podrži dijalog i kompromis između svih političkih aktera u BiH, umesto nametanja spornih odluka koje dodatno polarizuju političku scenu u zemlji.
Činjenica je da BiH trenutno prolazi kroz ozbiljnu političku krizu, a pitanje je da li mešanje međunarodne zajednice i nametanje spornih odluka može doprineti stabilizaciji situacije. Za postizanje dugoročnog mira i stabilnosti u BiH, ključno je da se kreira politički dijalog i kompromis, kako unutar samih političkih struktura, tako i između različitih nacionalnih grupa.
Naravno, ovo je veoma kompleksan proces koji zahteva angažovanje svih relevantnih aktera, kako domaćih, tako i inostranih. Međunarodna zajednica bi trebala da podrži dijalog i pregovore među političkim liderima u BiH, umesto nametanja spornih odluka koje dodatno komplikuju političku situaciju u zemlji. Samo kroz zajednički napor svih relevantnih aktera može se postići stabilizacija i perspektiva za BiH.
