Evropska unija nije postigla dogovor o 14. paketu sankcija Rusiji zbog rezerve Nemačke zbog uticaja klauzule o podružnicama i partnerima iz trećih zemalja na njihovu privredu. Zvaničnici 27 zemalja EU raspravljaju o ovom paketu sankcija više od mesec dana, a uključuje zabranu pretovara ruskog tečnog prirodnog gasa i plan da operateri iz EU postanu odgovorni za sankcionisanje kršenja sankcija koje počine podružnice i partneri u trećim zemljama. Takođe je bilo planirano da se zabrane brodovi koji doprinose ratnim naporima Rusije da pristignu u luke EU. Tema sankcija je povučena sa dnevnog reda sastanka ambasadora EU u poslednjem trenutku, a sledeći sastanak je zakazan za sredu. Mađarska je izgleda bila spremna da prihvati ovaj paket sankcija prema Rusiji, prema britanskoj agenciji.
Evropska unija suočava se sa sve većim naporima da reaguje na kršenje ljudskih prava širom sveta, a u sklopu toga se razmatraju i moguće sankcije protiv Rusije. Međutim, dogovor o 14. paketu sankcija nije postignut jer su se zemlje članice EU suočile sa rezervom Nemačke zbog mogućeg uticaja klauzule o podružnicama i partnerima iz trećih zemalja na njihovu privredu. Ova klauzula bi značila da operateri iz EU postanu odgovorni za sankcionisanje kršenja sankcija koje počine podružnice i partneri u trećim zemljama, što je izazvalo zabrinutost među nekim zemljama članicama, uključujući Nemačku.
Osim toga, u okviru predloženog paketa sankcija, bilo je planirano da se zabrane brodovi koji doprinose ratnim naporima Rusije da pristignu u luke EU. Ova mera je trebala da bude deo šireg napora EU da osudi akcije Rusije u vezi sa kršenjem ljudskih prava i međunarodnih normi. Međutim, ambasadori EU nisu postigli dogovor o ovom pitanju na sastanku koji je bio zakazan za večeras, pa je tema sankcija povučena sa dnevnog reda i zakazan je novi sastanak za sredu.
Mađarska je, prema informacijama britanske agencije, bila spremna da prihvati 14. paket sankcija protiv Rusije, što sugerira da neke zemlje članice EU podržavaju oštrije mere protiv Moskve. Ova situacija ilustruje unutrašnje podeljenosti unutar EU kada je reč o odnosima sa Rusijom i pitanju kršenja ljudskih prava. Dok neke zemlje favorizuju oštrije sankcije i odmazde protiv Rusije, druge zemlje, poput Nemačke, izražavaju rezervu zbog mogućih ekonomskih posledica koje bi ove mere mogle imati na njihovu privredu.
Ovo nije prvi put da EU razmatra uvođenje sankcija protiv Rusije zbog kršenja ljudskih prava i međunarodnih normi. Prethodni paketi sankcija usmereni su na osobe i entitete povezane sa kršenjem ljudskih prava u Rusiji, kao i na podršku ruskoj vojnoj intervenciji u Ukrajini. Međutim, ovo je prvi put da se razmatraju sankcije koje bi uticale na ruski gas i način na koji se on transportuje u EU.
Očekuje se da će razmatranje ovog pitanja biti nastavljeno na narednom sastanku ambasadora EU, koji je zakazan za sredu. Za sada nije jasno da li će zemlje članice EU uspeti da postignu dogovor o predloženim sankcijama protiv Rusije, ali je evidentno da postoji unutrašnje podeljenost među zemljama članicama po pitanju odnosa sa Moskvom. Sankcije su jedan od načina na koji EU može da reaguje na kršenje ljudskih prava i međunarodnih normi, ali je važno da se pažljivo razmotre moguće posledice ovih mera na ekonomiju i političke odnose unutar EU.
