Stomačni virusi, uključujući rotavirus, postaju sve učestaliji, posebno među decom, što je zabrinjavajuće za roditelje i zdravstvene radnike. Pedijatar pulmolog dr Saša Milićević ističe da su ovi virusi prisutni tokom cele godine, ali su kod dece češći zbog slabijeg imuniteta i povećane socijalne interakcije. Deca, koja često zaboravljaju da peru ruke, predstavljaju idealnu metu za širenje virusa.
Rotavirus se prenosi fekalno, što znači da se može preneti kontaminiranim rukama, ali i kapljično. Dr Milićević naglašava da deca u vrtićima i školama često razmenjuju igračke i zaboravljaju na higijenske navike, što dodatno povećava rizik od infekcije. „Deca manje peru ruke, nego odrasli, a stalno razmenjuju igračke. Rotavirus se prenosi upravo na taj način“, objašnjava dr Milićević.
Simptomi koji se javljaju kod rotavirusne infekcije uključuju bol u stomaku, dijareju i povraćanje, a povišena temperatura može biti prisutna, iako nije uvek slučaj. Deca često postaju malaksala, a kod beba se ova infekcija može manifestovati kroz probleme sa sisanjem. Ovo dovodi do ozbiljnog rizika od dehidracije, što je posebno opasno kod mlađe dece. „Što je dete manje, opasnost je veća“, naglašava dr Milićević.
Dok kod odraslih rotavirus može trajati od pet do sedam dana, kod dece to može biti znatno ozbiljnije ukoliko se simptomi ne primete na vreme. Dehidracija je posebno opasna i može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Važno je napomenuti da antibiotici ne deluju na virusne infekcije, pa se tako ne preporučuju u ovom slučaju.
Jedan od ključnih simptoma dehidracije kod dece je suva koža, upale oči, obložen i beo jezik, kao i malaksalost. Dr Milićević ističe da se dehidracija može prepoznati i po smanjenom lučenju mokraće, jer organizam pokušava da zadrži vodu. Deca često ližu usne, što je još jedan znak dehidracije koji je lako primetiti.
Kada je reč o ishrani tokom rotavirusne infekcije, dr Milićević savetuje da ne insistiramo na bogatoj ishrani, jer pacijenti često nemaju apetit. Umesto toga, preporučuje se unos tečnosti, kao što su pirinčana voda, supe iz kesice i tečnosti sa elektrolitima. „Hrana nije važna u tom momentu. Ne treba insistirati na mesu ili mlečnim proizvodima“, naglašava dr Milićević.
Posebno je važno osigurati unos tečnosti, jer dehidracija može brzo postati opasna. „Neće se deci ništa desiti ako ne jedu, ali unos tečnosti mora biti neupitan. Ako dete ne može da pije, mora se razmotriti infuzija“, dodaje dr Milićević. U retkim slučajevima, zanemarivanje simptoma dehidracije može dovesti do fatalnog ishoda, što je dodatna briga za roditelje.
Roditelji bi trebali biti svesni simptoma rotavirusne infekcije i dehidracije i brzo reagovati ako primete znakove bolesti kod svoje dece. Redovno pranje ruku, izbegavanje deljenja igračaka i održavanje higijene su ključni koraci u prevenciji infekcija. Zdravstveni radnici preporučuju da se roditelji konsultuju sa lekarom ukoliko primete bilo kakve ozbiljne simptome, kako bi se sprečile teže posledice po zdravlje dece.
Sa porastom ovih infekcija, važno je da roditelji budu informisani i svesni kako da zaštite svoju decu i pruže im pravilan tretman u slučaju bolesti. Pravilna hidratacija i briga o higijeni mogu značajno smanjiti rizik od infekcija i komplikacija.
