Tereza Vajler iz Londona provela je celi svoj život verujući da je usvojena, ali to nikada nije poremetilo osećaj roditeljske ljubavi. Njeni usvojitelji, Terens i Truda, pružili su joj srećno, idilično detinjstvo i dom pun ljubavi.

Međutim, kada je u svojim 20-im godinama počela da se interesuje za svoje biološko poreklo, Tereza je saznala nešto što ju je duboko uznemirilo i potreslo. Iako nije bila suviše zainteresirana za svoje poreklo i biološku porodicu, nakon što je postala tetka osetila je snažnu bliskost sa svojim nećakom i poželela je da otkrije više o ženi koja ju je rodila.

Tereza je odlučila da se samostalno upusti u potragu, ali nije imala nikakve informacije o svom biološkom poreklu. Usvojitelji su joj rekli samo da je njena biološka majka bila neudata i da je Tereza opisana kao devojčica „natprosečne inteligencije“.

Kada je dobila pristup dokumentima o svom usvajanju, naišla je na šokantno i prilično neprijatno saznanje. Otkrila je da je njena majka imala samo 16 godina kada ju je rodila, a otac samo 14. Još frapantnija istina bila je da je njen biološki otac bio brat njene majke, što znači da je rođena kao rezultat incesta.

Tereza je bila potpuno šokirana i osećala se mučno i osramoćeno. Zaklela se da nikada nikome neće reći istinu o svom poreklu i odlučila da nikada neće postati majka.

Nakon nekoliko godina, Tereza je kontaktirala socijalnu službu kako bi dobila više informacija. Na sastanku sa svojom biološkom majkom i njenim bratom, saznala je više detalja o svom poreklu, ali se osećala odbačeno kada je majka nestala tri nedelje kasnije.

Decenijama je Tereza krila tajnu i svoju bol od svih, prekidala je srećne veze bez objašnjenja jer nije partnerima da objasni zašto ne želi decu. Međutim, kada je napokon podelila istinu sa prijateljem, shvatila je da je dobila podršku i saosećanje.

Kasnije je odlučila da podeli istinu i sa svojim usvojiteljima, koji su je podržali i pružili joj bezuslovnu ljubav. Iako će zauvek biti tužna što nije imala decu, Tereza sada zna da zaslužuje da bude voljena i da se osmehuje kao snažna, srećna žena.

Tereza Vajler je prošla kroz dirljivu i tešku životnu priču, ali je uspela da pronađe snagu i hrabrost da se suoči sa istinom i da se otvori prema ljubavi i podršci svoje porodice. Njena priča je ujedno i podsetnik da svi zaslužujemo da budemo voljeni bez obzira na naše poreklo ili prošlost.