Šaip Kamberi, jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije, objavio je na društvenoj mreži Fejsbuk da neće učestvovati u konsultacijama za formiranje nove vlade. U pismu upućenom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Kamberi je naveo da kao predstavnik albanske zajednice ne može da učestvuje u ovim konsultacijama zbog, kako tvrdi, „dubokog nedostatka političke volje“ da se položaj Albanaca u Srbiji suštinski poboljša.
Kamberi je deo izborne liste „Nastavlja se politička bitka Albanaca – Šaip Kanberi“, koja u trenutnom sastavu republičke Skupštine ima samo jednog poslanika. On je istakao da je ovo prvi put otkako je prisutan u parlamentu da se odlučuje da ne učestvuje u konsultacijama o formiranju vlade. U svom pismu, Kamberi je naglasio da je važno da se Albanci, kao deo građanske zajednice Srbije, tretiraju kao ravnopravni građani, a ne kao marginalizovana grupa.
Predsednik Vučić je ranije najavio da će konsultacije o formiranju nove vlade početi formalno u sredu i da će trajati do petka. Prema njegovim rečima, pet ili šest izbornih lista je izrazilo želju da učestvuje u ovim konsultacijama. Međutim, izjava Kamberija ukazuje na to da postoje ozbiljni problemi u odnosima između srpske vlasti i albanske zajednice.
U Srbiji, albanska zajednica se suočava sa različitim izazovima, uključujući političku marginalizaciju, ekonomske poteškoće i društvenu isključenost. Kamberi je svoj stav izneo u svetlu ovih problema, naglašavajući da trenutna vlast ne pokazuje dovoljno inicijative da se bavi ovim pitanjima. Prema njegovim rečima, situacija u kojoj se nalaze Albanci u Srbiji zahteva suštinsku promenu, a ne samo prividne reforme.
U poslednjim godinama, odnosi između srpske vlade i albanske zajednice su se često našli na testu. Konflikti u prošlosti, uključujući one tokom devedesetih godina, ostavili su duboke rane u međusobnim odnosima. Iako su postignuti neki napretci u pogledu prava manjina, mnogi u albanskoj zajednici i dalje osećaju da su njihova prava nedovoljno zaštitjena i da su često prepušteni sami sebi.
S obzirom na to da je Kamberi jedini predstavnik Albanaca u Skupštini Srbije, njegov glas ima poseban značaj, ali i težinu. Njegovo odbijanje da učestvuje u konsultacijama može biti shvaćeno kao znak protesta protiv trenutne političke klime i nedostatka stvarnog dijaloga između vlasti i manjinskih zajednica.
Ovo pitanje nije novo, ali je svakako aktuelno, jer se Srbija suočava sa izazovima u vezi sa evropskim integracijama, a poštovanje ljudskih prava i prava manjina igra ključnu ulogu u tom procesu. Kamberijeva odluka može da pošalje snažnu poruku o potrebama i očekivanjima albanske zajednice, koja traži veću uključenost u političke procese.
Predstojeće konsultacije o formiranju nove vlade biće test ne samo za Vučića i njegove saradnike, već i za sve političke stranke koje će učestvovati u procesu. Da li će se čuti glasovi manjina i da li će se njihova prava uzeti u obzir prilikom formiranja nove vlasti, ostaje da se vidi.
U zaključku, situacija sa albanskom zajednicom u Srbiji zahteva pažnju i razumevanje. Kamberi, kao njihov predstavnik, ukazuje na ozbiljne probleme koji se moraju rešavati kako bi se izgradila inkluzivnija i pravednija društvena zajednica. Njegova odluka da ne učestvuje u konsultacijama može biti signal za sve političke aktere da preispitaju svoje stavove i strategije u pogledu manjinskih prava i inkluzije.
