Unutrašnji kritičar je deo ljudske prirode, a mnogi naučni radovi i članci bave se ovom tematikom. Taj unutrašnji kritičar ne bira svoje žrtve, već je prisutan kod svih nas. Negativna pristrasnost je mehanizam koji je evolucijski razvijen da nas održi sigurnima, ali se često prenosi na naše samopercepcije u odnosima, na radnom mestu i u drugim aspektima života.

Nedavna istraživanja ukazuju na to da naša sklonost ka negativnosti može početi već sa sedam meseci starosti, što objašnjava zašto je teško ignorisati unutrašnjeg kritičara. Da bismo uspostavili ravnotežu, potrebno je svesno raditi na jačanju „mišića sreće“, kako bi pozitivne misli imale veću težinu u našem umu.

Važno je shvatiti da unutrašnji kritičar nije isto što i vaša istinska ličnost. Razlikovanje ovog glasa od vašeg pravog „ja“ je ključno. Prepoznati i razumeti ovaj glas jeste prvi korak ka njegovom obuzdavanju. Davanje imena svom unutarašnjem kritičaru može biti korisna tehnika da se distancirate od njegovih negativnih uticaja. Ovaj glas nikada potpuno ne nestaje, ali možete naučiti da od njega zahtevate više pozitivnih odnosa – da bude korisniji, ljubazniji, produktivniji. Kada unutrašnji kritičar iznese nešto negativno, pitajte ga da ponudi bolju, konstruktivniju misao.

Naviknite se da svaku negativnu misao zamenjujete s barem dve pozitivne. Iako je potrebno vreme i praksa da se prebrodi urođena sklonost ka negativnosti, s vremenom će ova tehnika imati sve veći pozitivan uticaj na vaše emocionalno stanje.

Svi mi imamo unutrašnjeg kritičara, taj nametljivi glas koji nas stalno kritikuje, upoređuje s drugima i čini da se osećamo neadekvatno. Ovaj fenomen nije neobičan; zapravo, mnogi naučni radovi i članci bave se ovom tematikom. Taj unutrašnji kritičar ne bira svoje žrtve – on je tu kod svih nas, čak i kod onih koji deluju samouvereno i uspešno. On je taj koji nas tera da sumnjamo u sebe, koji nas stalno omalovažava i uspoređuje, čineći da se osećamo loše.

Psiholozi ovog unutrašnjeg kritičara prepoznaju kao manifestaciju negativne pristrasnosti. Verovali ili ne, ovaj mehanizam je evolucijski razvijen da nas održi sigurnima, povećavajući našu svest o potencijalnim opasnostima. Međutim, u modernom svetu, ova negativna pristrasnost se često prenosi na naše samopercepcije u odnosima, na radnom mestu i u drugim aspektima života.

Nedavna istraživanja ukazuju na to da naša sklonost ka negativnosti može početi već sa sedam meseci starosti, što objašnjava zašto je teško ignorisati unutrašnjeg kritičara. Da bismo uspostavili ravnotežu, potrebno je svesno raditi na jačanju „mišića sreće“, kako bi pozitivne misli imale veću težinu u našem umu.

Važno je shvatiti da unutrašnji kritičar nije isto što i vaša istinska ličnost. Razlikovanje ovog glasa od vašeg pravog „ja“ je ključno. U knjizi Džej Irli „Freedom From Your Inner Critic“ (Sloboda za vašeg unutrapnjeg kriričara) opisano je sedam različitih tipova unutrašnjeg kritičara, od onog koji teži savršenstvu do onog koji nastoji da vas uklopi u određene društvene ili porodične norme. Prepoznati i razumeti ovaj glas jeste prvi korak ka njegovom obuzdavanju. Davanje imena svomunutrašnjem kritičaru može biti korisna tehnika da se distancirate od njegovih negativnih uticaja. Ovaj glas nikada potpuno ne nestaje, ali možete naučiti da od njega zahtevate više pozitivnih odnosa – da bude korisniji, ljubazniji, produktivniji. Kada unutrašnji kritičar iznese nešto negativno, pitajte ga da ponudi bolju, konstruktivniju misao. Naviknite se da svaku negativnu misao zamenjujete s barem dve pozitivne. Iako je potrebno vreme i praksa da se prebrodi urođena sklonost ka negativnosti, s vremenom će ova tehnika imati sve veći pozitivan uticaj na vaše emocionalno stanje.