Direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, izjavio je da je održavanje sednica Saveta bezbednosti UN o situaciji na Kosovu i govor predsednika Aleksandra Vučića od velikog značaja za Srbiju iz više razloga. Prema njegovim rečima, time je potvrđen značaj Rezolucije 1244 i poštovanja povelje UN. Takođe, Savet bezbednosti je mogao da čuje punu istinu o stradanju srpskog naroda na Kosovu od režima Aljbina Kurtija, kroz vrlo jezgrovit, tačan, jasan i sa mnogo činjenica govor predsednika Vučića. On je takođe razobličio kampanju laži Aljbina Kurtija. Petković ističe da je ovo posebno važno, s obzirom da je poslednjih meseci uglavnom u zapadnim medijima prolazio narativ Prištine o tome da je ona navodno demokratska i da odluka o ukidanja dinara treba da unapredi život na Kosovu.
U govoru pred Savetom bezbednosti UN, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao da je situacija na Kosovu vrlo napeta i teška, i da je Kurti prekršio svaki dogovor i rezolucije. On je pozvao međunarodnu zajednicu da se odupre samovolji Prištine. Vučić je takođe izrazio spremnost Srbije za dijalog i kompromis, ali je istakao da neće pristati na odluke koje ugrožavaju srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Srbija je upozorila Savet bezbednosti UN da je Priština sprovela akciju otimanja srpske imovine, ističući da je reč o „bezakonju i samovolji, uz prisustvo Kfor i Euleksa“. Takođe, naveli su da se radilo o opasnom grubom kršenju Rezolucije 1244, uz upozorenje da je situacija na terenu sve teža.
Reakcije iz Prištine nisu izostale, pa su ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Goran Rakić, ocenio da je „Vučićev govor bio neprimeren, jer su se priče na terenu promenile“. Istovremeno, šef diplomatije Bunjamin Belkić prozvao je pet miliona Srba na prostoru bivše Jugoslavije kao „narodom koji će nestati“.
S obzirom na to da su se dela i reči predsednika Vučića i direktora Kancelarije za KiM, Petra Petkovića, odnosno službenih predstavnika Prištine, u poslednjim godinama često sukobljavali, ističe se da ovi događaji samo jačaju retoriku obe strane.
Naime, na sastanku Saveta bezbednosti UN, ministar spoljnih poslova Srbije, Nikola Selaković, istakao je da na Kosovu i Metohiji traje sistemska kampanja protiv Srba, njihove kulture i prava. Ove reči dočekane su osudama, ali i spoljnim pritiscima, u atmosferi koja je ionako više nego napeta.
Ukidanje dinara na Kosovu otežava opstanak srpskog naroda, a zvanična Beograd je konstantno optuživala kosovsku vladu sa Aljbinom Kurtijem na čelu za sistematsko oduzimanje srpske imovine u cilju etničkog čišćenja. Selaković je rekao da su nadležni u Prištini uhapsili srpskog poljoprivrednika Sima Spasića zbog praćenja situacije na njegovom imanju, a zatim proterali crkveni prenos. Na proteste meštana sa brda Bela Gore nije reagovala Kfor, a iz Prištine su negirali postojanja nasilnih akcija.
Petković je posebno istakao otežavajuću okolnost koje je prozvao kao „medijski mrak“, odnosno „cenzuru svakog glasa koji dolazi iz Srba sa KiM, svakog glasa koji se čuje i vidi na beogradskim medijima, praktično sa KiM kroz prenos izveštavanja više nema. Sve to je deo jedne sveopšte pripreme za nešto što bi trebalo da se desi, a to je očigledno, dalje zastrašivanje. Zato je proglašena takozvana akcija kamion, koja kao posledicu ima da se građani ni sa jednog nasipa u mestima za koja su vezivani kamioni sa volonterima, neće oglasiti i doći protestima na administrativnim prelazima“.
U zaključku, izvestan broj političara i analitičara je večeras okarakterisao Vučićev govor kao „uzdržan“ i „razložan“, dok su učesnici u raspravi u Savetu bezbednosti UN pozvali na nastavak dijaloga Beograda i Prištine, uz poštovanje postojećih međunarodnih normi, ali i na prestanak jednostranih akcija i pretnji. Takođe, izražena je zabrinutost zbog opasnosti od eskalacije tenzija, kao i želja da se izbegne nasilje i destabilizacija celog regiona. U međuvremenu, tamošnje srpsko stanovništvo je još jednom večeras poručilo da su uz Srbiju, kao i vlast u Beogradu, kao i da očekuju odlučnije političke i diplomatske korake.
