Holivud je tokom poslednjih nekoliko decenija doživeo značajne promene, naročito kada je reč o položaju žena u filmskoj industriji. Šeron Stoun, glumica poznata po iskrenosti i beskompromisnom stavu, svedočila je tim promenama iznutra. U vreme kada je mizoginija bila uobičajena, Stoun se suočavala sa brojnim izazovima iza filmskih kamera.
U jednom od intervjua govorila je o najneprijatnijem profesionalnom iskustvu – saradnji sa pokojnim producentom Robertom Evansom, poznatim po filmovima „Kineska četvrt“, „Kum“ i „Rozmerina beba“. Evans je bio producent erotskog trilera „Sliver“ iz 1993. godine, koji je trebalo da iskoristi glumičinu popularnost nakon kultnog klasika „Niske strasti“. Iako je film postigao finansijski uspeh, iza kulisa su se dešavali brojni problemi. Borba s Filmskim udruženjem Amerike (MPAA) oko oznake NC-17 rezultirala je ponovnim snimanjem scena i promenama scenarija.
Najveći problem za Stoun bio je upravo odnos sa Evansom koji je, prema njenim rečima, prelazio sve granice profesionalnog ponašanja. „Bob Evans bio je jedan od najbizarnijih ljudi koje sam ikad srela u filmskoj industriji i ponašao se veoma neprimereno“, izjavila je glumica.
U autobiografiji „The Beauty of Living Twice“ iz 2021. godine Šeron opisuje kako ju je Evans nagovarao da spava sa glumcem Vilijamom Boldvinom kako bi njihova hemija ispred kamera bila bolja. „Rekao mi je da bi seks sa Boldvinom spasao film. Tvrdio je da je problem bio u meni jer nisam bila dovoljno opuštena“, prisetila se glumica.
Robert Evans spadao je među najkontroverznije ličnosti Holivuda. Nakon neuspele glumačke karijere tokom pedesetih, posvetio se produkciji. Doživeo je propast karijere nakon što je priznao da se bavi krijumčarenjem kokaina. „Sve što ste ikada čuli o njemu je istina“, zaključila je Stoun.
Ova iskustva Šeron Stoun osvetljavaju tamnu stranu filmske industrije i ukazuju na to kako su se žene suočavale sa neprimerenim ponašanjem moćnih muških figura. Dok Holivud nastavlja da se razvija i prilagođava savremenim vrednostima, glasovi poput Stounovog su ključni za promenu percepcije i stvaranje sigurnijeg radnog okruženja za sve umetnike.
Kroz svoja iskustva, Stoun pokazuje koliko je važno otvoreno razgovarati o ovim temama i kako svaki pojedinac može doprineti borbi protiv mizoginije i nejednakosti u industriji. Holivud se suočava sa izazovima, ali i sa prilikama za promene, a glasovi žena poput Šeron Stoun su od suštinskog značaja u ovom procesu.
Ova pitanja su sve aktuelnija, a društvo se bori da razume i reši probleme koji su se decenijama ignorisali. Na kraju, važno je napomenuti da je svaki korak ka transparentnosti i pravdi za žrtve zlostavljanja u industriji filmske umetnosti korak ka boljem i pravednijem Holivudu.
