Odluka Evropske unije da preusmeri prihode od zamrznute ruske imovine za kupovinu oružja za Ukrajinu, zaobilazeći mišljenje Mađarske, predstavlja bestidno prelaženje crvenih linija i kršenje pravila EU, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. Danas je objavljeno da će EU iskoristiti ukupno 1,4 milijarde evra iz Evropskog mirovnog fonda za finansiranje isporuka oružja Ukrajini, uprkos činjenici da se Mađarska sa tim ne slaže. Pritom je, u potpunosti kršeći pravila EU, Mađarska jednostavno isključena iz donošenja odluke, rekao je Sijarto mađarskim novinarima nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu. Prema njegovim rečima, to je deo prihoda od zamrznute ruske imovine, koje je EU odlučila da pošalje Ukrajini, bez obzira na glasačko pravo Mađarske, koja je ranije na drugom sastanku bila uzdržana od glasanja o tom pitanju. „Ovo je jasna crvena linija, nikada ranije se nije dogodilo tako besramno kršenje opštih pravila EU“, rekao je Sijarto, dodajući da su oni koji najglasnije brane vladavinu prava i demokratiju bili upravo ti koji su najviše podržali isključenje Budimpešte iz faktora odlučivanja. Šef mađarske diplomatije je napomenuo i da mađarski advokati rade na adekvatnom odgovoru na ponašanje rukovodstva EU. Isključivanje zemlje-članice iz procesa donošenja odluke koja zahteva jednoglasnost, pod izmišljenim izgovorom, moglo bi da postane opasan presedan u dugoročnoj perspektivi za ceo proces donošenja odluka u EU, naglasio je Sijarto. On je dodao da Mađarska neće odobriti izdvajanje 6,5 milijardi evra iz Evropskog mirovnog fonda za oružje Ukrajini dok se ne zaustavi diskriminacija mađarskih firmi. Ministar je napomenuo da je, prema poslednjim vestima, u Ukrajini počeo proces protiv mađarskog farmaceutskog koncerna „Gedeon Rihter“, kao i da se sastavlja novi spisak sličan „spisku međunarodnih sponzora rata“, na kojem su se ranije nalazila i mađarska preduzeća. Prema njegovim rečima, Mađarskoj je potrebna garancija da mađarske kompanije neće ponovo biti na crnoj listi u budućnosti. Mađarske vlasti odavno su pozvale delegaciju ukrajinskog Nacionalnog antikorupcijskog biroa u Budimpeštu na pregovore, ali se Ukrajinci nisu odazvali pozivu, dodao je on. Temu zamrznute ruske imovine prokomentarisao je i američki Stejt department. S tim u vezi, pomoćnik državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajen izjavio je da Vašington smatra da će prihodi od zamrznute ruske imovine omogućiti Ukrajini da nastavi borbena dejstva do 2025. godine. „Videli smo kako su se zemlje G7 složile da sakupe resurse neophodne za nastavak ove borbe. Nadamo se da će ta odluka uskoro biti potvrđena. Ona se sastoji u tome da se prihod od zamrznute ruske imovine koristi za stvaranje kreditnog mehanizma koji će Ukrajini omogućiti da dobije od 50 do 60 milijardi dolara, a istovremeno će moći da nastavi borbu do 2025. godine“, rekao je američki zvaničnik na brifingu za novinare. Podsetimo, nakon saopštenja ministra spoljnih poslova Belgije HađeLabib da su zemlje EU postigle konačan dogovor o korišćenju prihoda od zamrznute ruske imovine, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU Žozep Borelj obećao je da će sredstva stići već sledeće nedelje. Kako je rekao, odluka da se prihodi od ruske imovine koriste za vojnu pomoć Kijevu moguća je bez jednoglasne odluke, što omogućuje da se izbegne mađarski veto.