Vinogradarska pogača je tradicionalno jelo koje se priprema za praznik Svetog Trifuna, koji se slavi 14. februara. Ovaj praznik je poznat kao zaštitnik vinogradara i vinogradarskih radova, a vinogradarska pogača simbolizuje bogatstvo i plodnost. Pogača se često priprema u domaćinstvima, a njen ukus i izgled čine je posebno atraktivnom za trpezu. Osim što je ukusna, pogača je i simbol okupljanja porodice i prijatelja.
Da biste pripremili vinogradarsku pogaču, potrebno je prikupiti određene sastojke. Osnovni sastojci uključuju 700 g brašna za hleb, 200 g krem sira, 180 ml jogurta, 80 g putera, 80 ml ulja, 15 g suvog kvasca, 180 ml mleka, 1 kašičicu šećera, 1 jaje, 1 žumance i 2 kašičice soli. Za premazivanje, potrebni su 1 belance i semenske po želji.
Priprema pogače počinje sa zagrevanjem mleka, u koje se dodaje kvasac i šećer. Ova mešavina se ostavlja da odstoji kako bi se aktivirao kvasac. U drugoj činiji prosejte brašno i so, zatim dodajte celo jaje, jedno žumance, jogurt i aktivirani kvasac. Sve dobro promešajte i zamesite testo koje treba da bude mekano. Nakon što ste umesili, oblikujte testo u kuglu, stavite ga u činiju, pokrijte najlonskom folijom i ostavite da se diže sat vremena.
Nakon što se testo udvostruči, premesite ga i podelite na dve veće i jednu manju kuglu. Pripremite okruglu tepsiju i podmažite je. Manju kuglu stavite u centar tepsije, dok veće kugle oblikujete u pravougaonike i rolne. Na svaku traku stavite komadić krem sira i uvijte u male rolate. Od druge velike kugle, napravite kiflice tako što ćete svaku trouglastu krišku napuniti krem sirom i uviti.
Kada ste oblikovali sve delove pogače, rasporedite male rolate oko centralne kugle i stavite kiflice duž ivice tepsije. Na kraju, sve prelijte umućenim belancetom i pospite semenkama po želji. Pogaču pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni Celzijusa oko 45 minuta, sve dok ne dobije zlatno smeđu boju.
Osim što je ukusna, vinogradarska pogača donosi sa sobom i simboliku porodične tradicije, okupljanja i zajedništva. Praznici kao što je Sveti Trifun su prilika da se okupe porodice i prijatelji, da se zajedno proslavi plodnost zemlje i rad u vinogradima. U tom duhu, pogača postaje centralna tačka stola, oko koje se okupljaju svi članovi porodice.
Danas, kada se često žuri i kada se zaboravlja na tradicionalne običaje, važno je očuvati ovakve recepte i običaje. Priprema vinogradarske pogače može biti prilika da se mlade generacije upoznaju sa domaćim kulinarskim tradicijama i vrednostima. Ova pogača može postati deo porodične tradicije, posebno ako se priprema zajedno sa članovima porodice, što dodatno obogaćuje iskustvo.
Osim vinogradarske pogače, srpska kuhinja nudi mnoštvo drugih tradicionalnih jela koja su rezultat bogate istorije i kulturnog nasleđa. U poslednje vreme, sve je više interesovanja za očuvanje domaće kuhinje i tradicionalnih recepata, što je i razumljivo s obzirom na to koliko su ova jela važna za identitet naroda.
Za sve ljubitelje kuhinje, postoji mnoštvo knjiga i resursa koji nude tradicionalne recepte i tehnike pripreme. Ove knjige ne samo da sadrže recepte, već i priče o kulturi i običajima koji su oblikovali srpsku gastronomiju.
U svetu brzog načina života, važno je ne zaboraviti na vrednosti koje nam pružaju ovakvi običaji, kao što su priprema hrane i okupljanje oko stola. Vinogradarska pogača je savršena prilika da se uživa u hrskavim, ukusnim zalogajima, dok se istovremeno održavaju tradicije i običaji koji su važni za zajednicu.
