Doček Nove godine je praznik koji se obeležava već četiri milenijuma unazad širom sveta, a različite kulture razvile su brojne običaje oko te noći. Prvi zapisi o proslavama u čast dolaska nove godine potiču iz Vavilona, pre čak 4.000 godina. Za drevne Vavilonce, početak nove godine obeležavao je prvi mlad mesec nakon prolećne ravnodnevice, dakle proslava je bila nekada tokom marta.
Danas se Nova godina uglavnom slavi 31. decembra, ali običaji i trpeza variraju širom sveta. U Evropi mnogi narodi uživaju u ruskoj salati, ali uz to idu i druga pravila o obaveznim ili zabranjenim jelima koja donose sreću ili nesreću. Takođe, mnogi običaji imaju i svoj „dres kod“ od nošenja crvenog veša, do ulaska u novu godinu strogo u belom.
Grci imaju običaj lomljenja kolača vasilopita, dok se kod nas obično Nova godina čeka u krugu porodice, a izlazak odlaže za „sitne sate“ posle ponoći. Španska proslava obično počinje sa porodičnom večerom, a karakteristična je tradicija odbrojavanja do ponoći i jedenje 12 zrna grožđa. Ovaj običaj se proširio i u Južnoj Americi, te u nekim državama dok jedu grožđe, ljudi treba da požele 12 želja.
U Škotskoj se poslednji dan stare godine i prvi dan nove naziva Homganaj-om, gde se poklanjaju simbolični pokloni poput uglja, peciva ili viskija komšijama. Mnogi Brazilci odlaze na plažu da preskoče sedam talasa u ponoć, zamišljajući želju pri svakom skoku, kao počast Jemanji, boginji mora.
U Rusiji se doček Nove godine obeležava uz bogatu trpezu i veselje, a jedan od običaja je pepeo želja u šampanjcu. Deda Moruz ne izgleda baš kao u reklamama, već ruskoj deci poklone donosi vitka osoba obučena u plavo, uz pomoć svoje unuke Snjeguročke. Nemci veruju da bi za Novu godinu trebalo praviti buku kako bi se oterali zli dusi, dok u Italiji crveni donji veš simbolizuje plodnost.
U Japanu se zvone zvona 108 puta u ponoć, što simbolizuje pročišćenje od 108 ljudskih grehova u budističkom verovanju. Mađari ne smiju jesti piletinu 1. januara, jer će im „odleteti sreća“, dok Danci obično bacaju stare čaše i tanjire na ulazna vrata kuće kako bi oterali „zle duhove“. Običaj pravljenja i spaljivanja lutki „años viejos“ u Ekvadoru simbolično označava opraštanje od prošle godine i otvaranje puta za novu, srećniju godinu.
