Hronična bolest bubrega (HBB) je ozbiljan globalni zdravstveni problem koji često ostaje neprimećen, zbog ignorisanja simptoma. U pitanju je podmukla bolest koja se javlja dva puta češće od dijabetesa i čak je 20 puta učestaliji nego prevalenca raka ili HIV/AIDS. Tokom 2017. godine hronična bolest bubrega je izazvala 2,6 miliona smrtnih slučajeva, što ovu bolest čini jednim od vodećih uzročnika smrti.
Simptomi se često ignorišu dok ne bude kasno. Hronična bolest bubrega je još jedan od poremećaja koji se može nazvati „podmuklim“, jer se simptomi na početku bolesti ne pojavljuju, mogu da variraju i budu nejasni. Simptomi kao što su otežano disanje, visok krvni pritisak, glavobolja i umor ne povezuju se odmah sa problemima bubrega, što je često slučaj kod mnogih pacijenata. Tek nakon niza testova, kod velikog broja pacijenta otkriva se da njegovi bubrezi funkcionišu sa samo 10% kapaciteta, što zahteva početak dijalize. Iz tog razloga je veoma bitno osluškivanje tela i reagovanje na znake koji nisu uobičajni.
HBB predstavlja poremećaj u strukturi i radu bubrega, koji traje najmanje tri meseca. U početku, oštećenje bubrega se iskazuje prisustvom nenormalnosti u sastavu krvi i mokraći ili nenormalnosti u izgledu bubrega i mokraćnih puteva, koje se otkrivaju nekom od metoda za pregled bubrega, recimo ultrazvučnim pregledom.
Simptomi HBB uključuju visok krvni pritisak, hipertenziju, bolove u leđima, svrab i grčeve u nogama, zastoj u rastu, nizak rast i savijanje kostiju donjih ekstremiteta, otok lica, stopala i trbuha, gubitak apetita, mučninu, povraćanje, anemiju i malaksalost, te tegobe sa mokrenjem.
Važno je istaći da se sistematskim pregledima u medicini rada često ne utvrđuje nivo kreatinina u serumu ili kreatinina u urinu, što ukazuje na potrebu skrininga, posebno kod grupa sa povećanim rizikom od hronične bolesti bubrega. U borbi protiv ove bolesti, veće razumevanje zdravih stilova života, promena navika u ishrani i napredak medicinske tehnologije pružaju veće mogućnosti, posebno među visokorizičnim grupama kao što su osobe sa dijabetesom, hipertenzijom ili kardiovaskularnim oboljenjima.
Hronična bolest bubrega je tihi ubica koji često vreba u senci, ali uz svest o simptomima i ranu dijagnozu, moguće je uspešno se boriti protiv ove ozbiljne bolesti.
Uzrocima ove bolesti mogu doprineti brojni faktori, kao što su genetska predispozicija, prethodne ozljede bubrega, loša ishrana, nezdrav način života, nekontrolisane bolesti kao što su dijabetes i hipertenzija. Stanje HBB je ozbiljno i zahteva redovno praćenje, kontrolu i adekvatno lečenje.
Ukoliko primetite neke od simptoma ili imate faktore rizika za razvoj hronične bolesti bubrega, važno je da se obratite lekaru i uradite neophodne analize. Rana dijagnoza i adekvatno lečenje mogu značajno uticati na tok bolesti i kvalitet života pacijenta.
Preventivne mere u borbi protiv HBB uključuju zdravu ishranu, redovno vežbanje, kontrolu krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, izbegavanje prekomerne upotrebe lekova koji mogu oštetiti bubrege, redovno praćenje zdravstvenog stanja i pravilno lečenje postojećih bolesti.
Sve ove mere su važne kako bi se sprečio razvoj hronične bolesti bubrega i omogućio zdraviji i kvalitetniji život. Edukacija o ovoj bolesti i njenim simptomima je ključna kako bi se informisana javnost redovno kontrolisala i brinula o svom zdravlju.
