Afrička vrelina podiže temperature u Srbiji na neizdržive nivoe, dok toplotni talasi u Grčkoj, Kipru i Turskoj već odnose živote. Kardiološkinja dr Tamara Urošević objašnjava kako se sačuvati od toplotnog udara i sunčanice. U periodu od 10 do 17 časova treba izbegavati teške fizičke poslove i izlaganje spoljnim uticajima. Dr Urošević preporučuje unos oko 3 litre hladne tečnosti dnevno i fokusiranje na čiste supstance za održavanje hidratacije tela.

Razlika između sunčanice i toplotnog udara je u tome što je sunčanica izlaganje glave suncu, dok toplotni udar može nastati u prostorijama pod visokom temperaturom. Simptomi su slični, ali kod sunčanice dolazi do pojačanog znojenja, dok kod toplotnog udara mozak najviše trpi zbog poremećaja termoregulacije. Tahikardija, nesvestica i konfuzija su simptomi sunčanice, a osoba treba prebačena u hladovinu, obezbeđena velika količina tečnosti i pozvana Hitna pomoć. Važno je identifikovati hronične bolesnike koji koriste terapiju za pritisak i prilagoditi im terapiju tokom velikih vrućina.

Decu koja imaju sunčanicu karakteriše nervoza, spuštanje glave i pospanost. Potrebno ih je rehidrirati i smestiti u hladovinu. Dr Urošević preporučuje rashlađivanje na bilo koji način i unošenje tečnosti kao pomoć pacijentu do dolaska lekara. Preventivne mere zaštite na 40 stepeni uključuju nošenje lagane odeće, šešira ili kape, i unošenje vode sa sobom prilikom izlaska.

Opasnost za hronične bolesnike može nastati kada se iz ekstremno tople prostorije pređe u hladnu, što može izazvati infarkt srca. Kod vežbača se savetuje izbegavanje suplementacije i treniranja napolju u najtoplijem delu dana. Dr Urošević zaključuje da je važno prilagoditi se ekstremnim temperaturama kako bi se sačuvalo zdravlje, a posebno je važno pratiti stanje hroničnih bolesnika i prilagoditi im terapiju tokom vrućina.