Ni posle jedanaest dana od početka drugog polugodišta u Srbiji nije jasno koliko prosvetnih radnika učestvuje u štrajku. Dok vlasti tvrde da 94% od 1.773 škole radi, sindikati iznose drugačije podatke, ističući da se situacija na terenu značajno razlikuje. Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović navela je da je 65% škola održalo časove od 45 minuta, dok je između 4% i 6% škola potpuno blokirano. Pored toga, 13% do 14% škola poštuje zakon o štrajku i drži skraćene časove od 30 minuta.
Sindikalne organizacije kao što je Forum beogradskih gimnazija tvrde da je od 21 gimnazije, 20 njih u štrajku. Predstavnici sindikata ističu da nastava u ovim školama gotovo da ne postoji, a neki profesori drže časove koji su više simbolični nego realni. Učenici često odlučuju da ne dođu u školu, pa nastava postaje haotična.
Vladimir Isaković iz Nezavisnog sindikata smatra da deca kroz ovu situaciju uče kako društvo funkcioniše, naglašavajući važnost vrednosti o kojima se trenutno diskutuje. Učenici i profesori su organizovali dodatne aktivnosti, poput sekcija i radionica, kako bi se pripremili za prijemne ispite, uprkos skraćenim časovima.
Štrajk se nastavlja dok se ne ispune zahtevi studenata, a situacija u školama se menja iz dana u dan, što otežava predviđanje završetka školske godine. Markov iz Foruma beogradskih gimnazija navodi da su učenici i profesori organizovani i međusobno se podržavaju, posebno u predmetima poput matematike i stranih jezika.
Iako je potpisan Kolektivni ugovor koji je podrazumevao određene promene, članovi sindikata izražavaju zabrinutost da će to dodatno podeliti prosvetare. Sindikati koji nisu učestvovali u potpisivanju kolektivnog ugovora, kao i oni koji su nastavili da štrajkuju, smatraju da će to dodatno produbiti razlike među prosvetnim radnicima.
U razgovorima o kolektivnom ugovoru, naglašeno je da bi osnovna plata prosvetnih radnika trebala biti izjednačena sa prosečnom platom u Srbiji. Dok neki sindikati smatraju da je ovaj ugovor korak napred, drugi ga vide kao diskriminatoran, jer favorizuje članove određenih sindikata.
Markov ističe da je važno da se svi prosvetni radnici osećaju jednako, dok Isaković naglašava da su razlike u isplati jubilarnih nagrada nepoštene prema onima koji nisu članovi sindikata. Očekuje se da će neki sindikati tražiti da se ova pitanja reše na višem nivou, uključujući i mogućnost obraćanja Ustavnom sudu.
U međuvremenu, situacija u školama ostaje neizvesna, a prosvetni radnici i učenici nastavljaju da se bore za svoja prava. Sa svakim danom, pritisak na vlasti da reše ovu situaciju raste, a prosvetni radnici se nadaju da će njihovi zahtevi biti ispunjeni kako bi se nastavila normalna nastava i omogućilo deci da dobiju kvalitetno obrazovanje.
U zaključku, trenutna situacija u obrazovnom sistemu Srbije predstavlja izazov za sve uključene strane. Dok sindikati i profesori traže bolje uslove rada i poštovanje svojih prava, učenici su ti koji najviše trpe posledice. Očekuje se da će se dijalog između sindikata i vlade nastaviti, ali je jasno da će put do rešenja biti dug i zahtevan.
