Istraživanje pokazuje da prosečan Srbin provodi 43 sata nedeljno na poslu, od čega čak 7,1 sat sedi. Ovo dugotrajno sedenje može imati negativne posledice na zdravlje, kao što su ukočenost, bol i bol u donjem delu leđa. Čak i hobiji za brigu o sebi, kao što su vođenje dnevnika, gledanje filmova i ručni rad, često uključuju dugo sedenje.

Sedeći način života povećava rizik od hroničnih stanja kao što su bolesti srca, rak i dijabetes tipa 2. Nasuprot tome, oni koji manje sede prijavljuju manje hroničnih bolesti, bolje raspoloženje i kvalitet sna, kao i poboljšano svakodnevno funkcionisanje. Nedavno istraživanje Svetske zdravstvene organizacije pokazalo je da je bol u donjem delu leđa uticao na 619 miliona ljudi širom sveta u 2020, a prognozira se da će 2050. godine taj broj dostići 843 miliona. Bol u donjem delu leđa često počinje ukočenošću, posebno u zglobovima kao što su kuk ili kičma.

Neke od tehnika koje mogu ublažiti negativne efekte dugotrajnog sedenja uključuju vežbanje umerenog intenziteta, jačanje mišića dubokog jezgra, uključivanje pauza za šetnju, mikropokrete u sedećem položaju, optimizaciju stolice i stola, kao i praćenje i prilagođavanje navika sedenja. Sva ova rešenja su pristupačna i jeftina, a mogu značajno poboljšati zdravlje i ublažiti bolove u donjem delu leđa.

Zdravlje je od velike važnosti, a briga o sebi i svojim lošim navikama može značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti rizik od ozbiljnih hroničnih bolesti. Stoga, važno je da obratimo pažnju na svoje radne navike i da se potrudimo da se što više krećemo i izbegavamo dugotrajno sedenje. Ove jednostavne tehnike mogu pomoći da se smanje negativni efekti sedenja i očuva zdravlje i dobrobit.