Ovogodišnja zimska sezona u Srbiji prolazi veoma blagom vremenom, s malo snežnih padavina. Nakon Božića, zabeleženo je nekoliko dana sa snežnim pokrivačem koje su trajale nedelju dana. Međutim, prva dekada februara donela je neuobičajeno toplo vreme, s temperaturama koje su premašile 20°C, što je i do 15 stepeni iznad proseka za ovo doba godine.

Poslednjih godina, primetan je trend sve blažih zima i manjka snežnih padavina. U sezoni 2019-2020, gotovo da nije bilo snega u Beogradu, a ozbiljan nedostatak snega primećuje se i u drugim delovima Srbije.

Ekstremne situacije su česta pojava, poput snežnih padavina van zimske sezone. Međutim, aprila 2021. zabeležen je prvi sneg u Beogradu još od aprila 1996. i 1997. godine.

Snežni pokrivač u maju veoma je retka pojava, ali se javlja u Srbiji uglavnom pri jačem zahlađenju, uz prodor polarnog vazduha sa severa i istoka, uz dotok vlage sa Mediterana. Sneg u maju u Srbiji obično pada u planinskim predelima, naročito iznad 1000 metara nadmorske visine, ali se može zabeleziti i na nižim planinama, poput Zlatibora.

Srećom, u nizijama, snežni pokrivač u maju skoro da je nemoguć, ali je u prošlosti bilo slučajeva da su provejavale pahulje.

Trenutno, na planinama snega ima u vrlo malim količinama, a i to ispod proseka. Kopaonik, na primer, trenutno nije zabeležio više od 10 cm snega. Za proleća, velika šteta može biti pričinjena i zbog veoma mokrog i vlažnog snega, koji kao takav i kao dosta težak može da ošteti vegetaciju, polomi grane, obori drveća, pa čak i napravi štetu i na elektromrežama.

Pored snega, veća opasnost od njega je pojava kasnog prolećnog mraza, koji zna da se javi u nižim predelima Srbije i napravi veliku štetu poljoprivrednim i ratarskim kulturama.

Maj u Srbiji odlikuje se veoma promenljivim i nestabilnim vremenom, uz česte grmljavinske nestabilnosti i lokalnu pojavu grada. Pored juna, maj je mesec koji je u proseku najkišovitiji u Srbiji.

U celoj ovom priči, neizbežno se nameće pitanje – da li su ova ekstremna vremenska dešavanja povezana s klimatskim promenama? Iako je teško uspostaviti direktnu vezu, postaje sve očiglednije da su ekstremna vremenska dešavanja sve češća i intenzivnija, što može biti posledica globalnih klimatskih promena.

Uzmemo li sve u obzir, jasno je da su zimska vremenska dešavanja u Srbiji postala veoma nepredvidljiva. Možda se sada sunčano prolećno vreme lako pretvara u snežne mećave i jutarnje mrazeve, ali jedno je sigurno – vremenske prilike više nisu onakve kakve smo nekad poznavali.