Predsednik Republike Srpske i Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da je SNSD opredeljen za evropski put Bosne i Hercegovine, ali bez nametanja „lažnog visokog predstavnika“ Kristijana Šmita. Dodik je istaknuo da, prema njegovim rečima, ako Šmit donese bilo kakvu odluku, dogovori sa sastanka lidera stranaka koje čine vlast na nivou BiH će biti poništeni i to bi značilo da nema evropskog puta za BiH.
„Mi u tom slučaju nećemo učestvovati u takvom putu. Ako mogu ići u skladu sa Šmitovim odlukama ili samo svojim, onda neka idu,“ napisao je Dodik na društvenoj mreži X. Lider SNSD-a je takođe istaknuo da je na sastanku lidera stranaka koje čine vlast na nivou BiH dogovoreno formiranje radnih grupa čiji je cilj usaglašavanje tri zakona – zakona o sudu, zakona o sukobu interesa i Izbornog zakona.
Dodik je dodao da zakon o sukobu interesa na nivou institucija BiH neće obuhvatiti sukob interesa na lokalnim nivoima vlasti, jer će oni doneti svoje zakone.
Ove izjave Dodika dolaze u trenutku kada se situacija u Bosni i Hercegovini sve više zahuktava i kada su međunarodne i unutarbihaćene tenzije na visokom nivou. Šmit, koji je visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, sve više nailazi na otpor političkih lidera, uključujući i Dodika.
Dodik, kao predsednik Republike Srpske, sve češće izražava svoje nezadovoljstvo međunarodnom zajednicom i tvrdi da BiH ne treba „lažnog“ visokog predstavnika koji će donositi odluke koje nisu u interesu entiteta. Ove izjave dolaze kao odgovor na napore međunarodne zajednice da se donesu važni zakoni u BiH, poput Izbornog zakona, koji bi trebali da ublaže političke tenzije i olakšaju funkcionisanje države.
Dodik tvrdi da entiteti u BiH trebaju više autonomije i da nametanje zakona sa strane nije prihvatljivo. Međutim, mnogi stručnjaci tvrde da je upravo Dodik taj koji sprečava napredak reformi u državi i da je njegova politika prema međunarodnoj zajednici kontraproduktivna.
U međuvremenu, Evropska unija snažno podržava reforme u BiH i poziva političke lidere da se fokusiraju na izgradnju funkcionalne države koja će biti sposobna ispuniti uslove za članstvo u EU. No, politički lideri u BiH i dalje se bore za sopstvene interese, često na štetu države i njenih građana.
Neki analitičari tvrde da je upravo takva situacija idealna za međunarodnu zajednicu koja može da održava kontrolu nad događajima u BiH i da nameće svoju volju. S druge strane, to produbljuje podele i frustracije među političarima i građanima, što može voditi ka novim političkim krizama i nestabilnosti u državi.
Uprkos tome, NATO i EU čine korake u pravcu integracije BiH, ne odustajući od ključnih zahteva za reformom i napretkom. Takođe, međunarodni faktor ima značajan uticaj na politiku u BiH, o čemu svakodnevno svedočimo.
U krajnjem slučaju, politički lideri u BiH moraju pronaći zajednički jezik i pokazati političku volju kako bi pokrenuli reforme i osigurali bolju budućnost za zemlju. Još je rano reći kako će se situacija razvijati, ali je jasno da se potreba za promenom i reformama u BiH ne može ignorisati.
