Ministarka rada Španije, Jolanda Dijaz, nedavno je izjavila da kultura ishrane kasno uveče u restoranima predstavlja rizik za mentalno zdravlje stanovnika. Ona je istakla da rad posle 22 sata može biti štetan za psihološko stanje ljudi i opisala tu praksu kao „ludilo“. Dijaz je naglasila da zemlje koje imaju restorane otvorene u 01 posle ponoći nisu razumne, te da produžavanje radnog vremena nema smisla.

Ova izjava ministarke dovela je do debate o noćnom životu i dužini radnog vremena u Španiji, posebno jer je ona istakla da takav način ishrane nije u skladu sa evropskim standardima. Opoziciona Narodna stranka i poslovna udruženja brzo su reagovali na ove komentare, ističući da Španija ima jedan od najboljih noćnih života na svetu i da taj faktor ima pozitivan uticaj na zaposlenost i turizam. Izabel Dijaz Ajuso, regionalna predsednica Madrida, takođe je podržala noćni život u Španiji, ističući da je on važan segment društva.

Međutim, organizacija „Spain by Night“ je kategorički odbacila optužbe da kasna ishrana predstavlja rizik za mentalno zdravlje, tvrdeći da noćni život u Španiji privlači mnogo turista i da je važan deo lokalne kulture. Ministarka Dijaz je naglasila da je njen jedini cilj bio zaštita prava radnika, te da će se truditi da pronađe balans između potreba zaposlenih i zahteva za rad u kasne sate.

Studije su pokazale da dugotrajni noćni rad može imati negativne posledice na mentalno zdravlje ljudi, uključujući povećan rizik od depresije, nesanice i anksioznosti. Rad u kasne sate može poremetiti prirodne ritmove spavanja i budnosti, što može dovesti do dugoročnih zdravstvenih problema. Zbog toga mnogi stručnjaci preporučuju ograničavanje radnog vremena u noćnim smenama kako bi se zaštitilo mentalno zdravlje zaposlenih.

U Španiji je tradicija kasne večere u restoranima duboko ukorenjena u kulturi, a mnogi stanovnici uživaju u večernjim izlascima i provodu do kasno u noć. Međutim, postavlja se pitanje da li ova tradicija može štetiti mentalnom zdravlju ljudi i da li bi trebalo razmotriti opcije za promenu ovog obrasca ponašanja.

Zdravlje radnika trebalo bi biti prioritet za sve zemlje, a odgovornost vlade je da osigura sigurne uslove rada za sve svoje građane. Stoga je važno da se vode otvorene debate o temama poput dužine radnog vremena i uticaja noćnog rada na mentalno zdravlje ljudi. Samo kroz konstruktivan dijalog i zajedničko rešavanje problema možemo stvoriti bolje uslove za rad i život svih građana.

Kao što je istakla ministarka Dijaz, potrebno je da se pronađe ravnoteža između potreba radnika i zahteva poslodavaca kako bi se osiguralo održivo radno okruženje. Važno je da se sprovedu istraživanja o uticaju dužeg radnog vremena na mentalno zdravlje ljudi i da se preduzmu adekvatne mere kako bi se zaštitili zaposleni od potencijalnih rizika. Mjere kao što su smanjenje radnog vremena, fleksibilniji radni aranžmani i promocija zdravih stilova života mogu imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje radnika i doprineti boljoj radnoj atmosferi u zemlji.