U španskom gradu Torelavega, odeljenje za ravnopravnost najavilo je ambiciozan plan pod nazivom „feminizacija“ urbanog rasporeda. Ovaj plan uključuje promenu naziva najmanje trećine javnih objekata i ulica u gradu kako bi se bolje odrazila ravnopravnost polova. Prema informacijama koje je iznela Patrisija Portilja, savetnica za ravnopravnost, trenutna situacija je alarmantna: čak 98% ulica nosi nazive koji su povezani sa muškarcima. U celom gradu, samo 11 od 300 ulica ima nazive koji se odnose na žene.
Ova inicijativa dolazi u kontekstu šireg pokreta za unapređenje rodne ravnopravnosti u Španiji i širom sveta. U mnogim gradovima, postoji sve veće prepoznavanje potrebe da se istorija i doprinosi žena u društvu adekvatno predstavljaju i priznaju. U okviru ovog projekta, odeljenje za ravnopravnost već je predložilo da jedan od preimenovanih objekata ponese naziv „Osmi mart“, u čast Međunarodnog dana žena, koji se obeležava 8. marta svake godine.
Stanovnice Torelavega su pozvane da učestvuju u ovom procesu slanjem svojih predloga za nazive ulica i javnih objekata. Ovi predlozi će biti pregledani od strane gradskog Saveta žena, što dodatno osnažuje ulogu zajednice u oblikovanju urbanog prostora. Ova praksa ne samo da pomaže u prepoznavanju doprinosa žena, već i aktivno uključuje građane u donošenje odluka o njihovom okruženju.
Inicijativa „feminizacije“ urbanog rasporeda nije jedinstvena za Torelavega. U mnogim drugim gradovima širom Španije i Evrope, slični napori su u toku. Ovi projekti često uključuju reviziju javnih prostora, umetničkih dela i obrazovnih materijala kako bi se osiguralo da su žene i njihovi doprinosi vidljivi i priznati. U nekim slučajevima, gradovi su čak počeli da preimenuju ulice i trgove koji su prethodno nosili nazive povezanih sa kontroverznim muškim ličnostima, kako bi ih zamenili imenima žena koje su dale značajan doprinos društvu.
Pored toga, ovaj trend se može posmatrati kao deo šireg kulturnog pomaka ka ravnopravnosti i pravdi. U mnogim delovima sveta, žene su često marginalizovane u istorijskim narativima, a njihovi doprinosi su zanemareni. Inicijative poput ove u Torelavega predstavljaju korak ka ispravljanju tih istorijskih nepravdi.
Osim simboličkog značaja, preimenovanje ulica i javnih objekata može imati i praktične posledice. Na primer, povećanje vidljivosti žena u javnom prostoru može inspirasati nove generacije devojaka i žena da teže svojim ciljevima, kao i da prepoznaju svoje potencijale. Takođe, to može doprineti jačanju zajednice i podsticanju dijaloga o rodnoj ravnopravnosti.
Iako neki mogu smatrati da su ovakve promene nevažne ili površne, važno je razumeti da simbolika ima moć. Način na koji organizujemo naše prostore i kako ih imenujemo govori mnogo o našim vrednostima i prioritetima kao društvo. U tom smislu, plan „feminizacije“ urbanog rasporeda u Torelavega može poslužiti kao inspiracija i model za druge gradove koji teže ka postizanju veće ravnopravnosti.
Na kraju, važno je napomenuti da su ovakve inicijative samo jedan deo šireg pokreta za rodnu ravnopravnost. Iako su simbolične promene važne, one moraju biti praćene konkretnim akcijama i politikama koje se bore protiv rodne diskriminacije i pružaju jednake mogućnosti svim članovima društva. U tom smislu, Torelavega čini korak u pravom smeru, ali put ka pravoj ravnopravnosti je još uvek dug.
