Gradovi u Srbiji ožive tokom praznika, posebno kada se dijaspora vraća u zavičaj. Svake godine, naši ljudi iz inostranstva dolaze barem dva puta, tokom letnjih i zimskih odmora, donoseći sa sobom domaće proizvode i radosti. Ovaj fenomen ne samo da doprinosi ličnom zadovoljstvu, već i značajno utiče na lokalnu ekonomiju. Trgovci, kao i porodice, pripremaju se za njihov dolazak, a prodaja domaćih proizvoda, poput ajvara, sudžuka i zlata, beleži značajan porast.
Fatima Hasković, trgovkinja iz Novog Pazara, ističe kako naši ljudi ne odlaze praznih ruku. Tokom zimskih odmora, oni u tuđinu ne nose samo suvenire, već i domaće proizvode. Među omiljenim artiklima su ajvar, pekmez, suvo voće, domaći pasulj i razne vrste mesa. Čak i kada se u Evropi mogu naći slični proizvodi, ništa ne može zameniti ukus domaće hrane.
Rifat Župljanin, koji provodi svoje vreme u Novom Pazaru pre povratka u Minhen, potvrđuje da je domaći kvalitet neuporediv sa onim što se može naći u Nemačkoj. On nosi sa sobom pršutu, sudžuk, ali i zlato. Cene zlata u Srbiji su povoljnije nego na Zapadu, a modeli i rad su prilagođeni ukusu naših ljudi. Ova tradicija kupovine zlata, koja se prenosi s generacije na generaciju, i dalje je prisutna, a mnogi ga kupuju kao dugoročnu investiciju.
Dijaspora ne samo da donosi proizvode, već i značajno doprinosi lokalnoj ekonomiji. Tokom praznika, promet robe i usluga u Srbiji može da poraste i do 50%. Lokalne prodavnice beleže povećanu prodaju, posebno u sektorima hrane i zlatara. Trgovci iz Novog Pazara govore o tom porastu, naglašavajući da je i prodaja mlečnih proizvoda dobro išla. Zlatari takođe beleže rast, a poznati „zlatni sokak“ u Novom Pazaru bio je pun kupaca, koji su birali skupocene poklone.
Običaj kupovine zlata prilikom obeležavanja domaćih svetkovina nije zaboravljen. Mnogi investitori, kako iz dijaspore, tako i oni koji ostaju u zemlji, sve više ulažu u zlato kao sigurnu imovinu. Sa trenutnom vrednošću zlata, koja je skoro na istorijskom maksimumu, ovo ulaganje se čini kao pametan izbor.
Dolazak dijaspore takođe unosi radost i oživljava gradove, ulice i prodavnice. Porodice ih dočekuju sa radošću, a njihov boravak, iako često kratak, ostavlja snažan utisak na sve. Nakon praznika, njihovo prisustvo se oseća u svakodnevnom životu, a sećanja na zajedničke trenutke pomažu u smanjenju nostalgije tokom perioda između dva odmora.
U zaključku, dijaspora igra ključnu ulogu u životu Srbije, ne samo kroz ekonomsku aktivnost, već i kroz očuvanje tradicija i običaja. Njihova povezanost sa zavičajem osnažuje lokalnu kulturu i ekonomiju, čineći svaki povratak posebnim događajem koji se iščekuje tokom cele godine. S obzirom na ovu dinamiku, može se reći da su naši ljudi u inostranstvu više od samih posetilaca; oni su most između Srbije i sveta, doprinoseći razvoju i očuvanju bogate kulturne baštine.
