Prema najnovijim podacima koje je objavio „Srbijavoda“, vodostaj najvažnijih reka u Srbiji beleži značajne promene. Dunav, kao jedna od ključnih vodotoka u regionu, trenutno je u porastu, a očekuje se da će ovaj trend rasti i tokom naredna četiri dana. Sava takođe beleži porast nivoa vode, ali se predviđa da će se stabilizovati nakon dva dana. Ove informacije su od suštinskog značaja za praćenje mogućih poplava i preduzimanje odgovarajućih mera zaštite.
U međuvremenu, vodostaj Tise je u fazi stagnacije, uz blagi pad u narednim danima, dok vodostaj Velike Morave nastavlja da opada. Ove informacije ukazuju na dinamično stanje vodostaja u Srbiji, koje zahteva pažljivo praćenje i analizu.
Trenutni nivoi vode na Dunavu kreću se od srednje niskih do srednjih vrednosti, dok su na Savi visoki do srednjih. Na Tisi i Velikoj Moravi nivo vode je u granicama srednje niskih vrednosti za ovo doba godine, što može ukazivati na potencijalne rizike, naročito tokom prolećnih kiša.
RHMZ je upozorio na mogućnost porasta vodostaja Save u naredna četiri dana, sa posebno kritičnim mestima kod Šapca, gde se očekuje prevazilaženje granice vanredne odbrane od poplava. U Sremskoj Mitrovici, vodostaj će se kretati iznad granice redovne odbrane od poplava. Ova situacija dovela je do uvođenja narandžastog hidroalarma na Savi, što označava veoma značajan porast ili opadanje vodostaja.
Narandžasti hidroalarm ukazuje na ozbiljnost situacije, gde led u pokretu može prekriti vodenu površinu između 50% i 100%, što može zahtevati preduzimanje vanrednih mera zaštite od poplava ili leda. Republički hidrometeorološki zavod objašnjava da ovakve pojave mogu imati ozbiljne posledice po stanovništvo i infrastrukturu.
Meteorolog Ivan Ristić je ranije govorio o uzrocima bujičnih poplava, naglašavajući da su kišne padavine, posebno u Loznici, dovele do izlivanja reke Jadar. Bujične poplave su aktivne dok pada kiša, a to može stvoriti dodatne probleme kada se voda sliva u veće reke kao što je Sava, koja je već pod pritiskom porasta nivoa.
U Banjaluci se takođe beleže problemi sa izlivenim rekama, a glavni nalet poplave zabeležen je na granici između Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Sve bujične potoke se slivaju u Savu, što dodatno komplikuje situaciju i dovodi do njenog postepenog rasta.
Zaštita od poplava zahteva proaktivne mere, uključujući čišćenje korita reke i monitoring nivoa vode. Meteorolozi i hidrolozi pozivaju na pažnju i pripremljenost, jer se situacija može brzo promeniti, posebno s obzirom na vremenske prilike koje se očekuju u narednim danima.
Uprkos trenutnim izazovima, važno je da se stanovništvo pridržava upozorenja i preporuka nadležnih institucija. Edukacija o rizicima poplava i pravilnom postupanju u takvim situacijama može značajno smanjiti potencijalne štete i očuvati ljudske živote.
U zaključku, praćenje vodostaja i klimatskih uslova od izuzetne je važnosti za sigurnost građana Srbije. Sa predstojećim kišnim periodom, svi relevantni akteri moraju biti spremni da reaguju na moguće poplave i preduzmu potrebne mere zaštite.
