Srbija je osmu godinu zaredom nastavila svoj slobodni pad na globalnom Indeksu percepcije korupcije u javnom sektoru. Prema najnovijim podacima, Srbija je prošle godine izgubila još jedan poen, što je rezultiralo padom na 105. mesto među 180 zemalja, sa ukupno 35 poena. Ovaj rezultat svrstava Srbiju među zemlje sa izuzetno raširenom korupcijom, s obzirom na to da se sve države ispod 50 bodova smatraju kritičnim.
Na predstavljanju ovogodišnje liste, izvršna direktorka Transparentnosti Srbija, Bojana Medenica, istakla je da je trenutni rezultat Srbije najlošiji od 2012. godine, kada je promenjena metodologija ocenjivanja. Dok Srbija beleži pad, globalni prosek ostaje na 43, dok evropski prosek iznosi 56, a prosek zemalja Evropske unije čak 62 poena. U Evropi, Srbija je lošija od samo Bosne i Hercegovine, dok sa Ukrajinom deli isto mesto na listi.
Najlošije ocenjene zemlje su Južni Sudan, Somalija i Venecuela, dok je Danska zadržala titulu najbolje ocenjene zemlje sa 90 poena, uz Finsku i Singapur na vrhu liste. Medenica je takođe napomenula značajan pad u zemljama kao što su Malta, Slovačka, Španija i Portugal, dok je Albanija zabeležila najveći napredak.
U vezi sa najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića o borbi protiv korupcije, programski direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić, istakao je da predsednik nema nadležnost da najavljuje krivične istrage. Nenadić je naglasio da borba protiv korupcije ne može biti ad hoc aktivnost i da Srbija ima institucionalne mehanizme za suzbijanje korupcije. Takođe je napomenuo da bi bilo loše da tužioci ne govore o rezultatima istraga, jer bi to značilo da postoje materijali za krivično gonjenje koji se ne koriste.
Nenadić je ukazao na to da Srbija ima različita tužilaštva, uključujući Tužilaštvo za organizovani kriminal, i da ne postoji opravdanje za to da se borba protiv korupcije sprovodi u talasima ili kampanjama. On je podsetio da su podaci o stanju korupcije prikupljani tokom dužeg vremenskog perioda, te da je teško očekivati promene preko noći.
Među zahtevima koji su se pojavili na protestima, Nenadić je istakao važnost objavljivanja svih dokumenata vezanih za infrastrukturne projekte, kao i pozive za veću odgovornost i transparentnost. On je ukazao na to da javni tužioci ne istražuju samoinicijativno sumnje iznete u javnosti, što dodatno doprinosi negativnoj percepciji borbe protiv korupcije.
Nenadić je takođe pominjao predstojeći Expo 2027, naglašavajući da postoje nejasnoće u vezi sa odlukama koje se donose u vezi sa tim projektom. Kada se Transparentnost Srbija obratila Vladi, odgovor je bio da projekat ne postoji, što dodatno komplikuje situaciju.
Na kraju, Nenadić je ukazao na to da bi Evropska unija trebala da igra aktivniju ulogu u podsticanju antikoruptivnih aktivnosti. Međutim, istakao je da Evropska komisija često gleda napredak kroz prizmu broja optužnica, a ne kroz kvalitet rešenja slučajeva sumnje na korupciju visokih zvaničnika.
Prema Indeksu transparentnosti lokalnih samouprava za 2024. godinu, najbolje ocenjene opštine u Srbiji su Novi Pazar, Veliko Gradište, Kanjiža, Leskovac i Sombor. S druge strane, na začelju liste nalaze se Preševo, Gadžin Han, Bujanovac, Kovačica i Svilajnac. Ova analiza dodatno osvetljava izazove sa kojima se Srbija suočava u oblasti borbe protiv korupcije, kao i potrebu za sveobuhvatnim reformama i većom transparentnošću.
