Dugotrajne i jake suše, ali i periodi intenzivnih padavina od 2000. godine do danas koštale su nas više od 7 milijardi evra, koliko iznosi šteta naneta poljoprivredi, ali i celokupnoj infrastrukturi. Zbog toga je krajem prošle godine usvojen „Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023-2030. godine“, kojim će biti obuhvaćen niz sistemskih mera koje se država obavezala da će ispuniti bez obzira na vladajuću strukturu.

Globalno zagrevanje više nije fenomen već naša realnost, a porast temperature nije zaobišao ni Srbiju. Vrhunac je dostignut prethodne godine, koja je zvanično proglašena za najtopliju u istoriji merenja. Ona je bila u proseku 1,48 stepeni Celzijusa toplija od dugoročnog proseka iz vremena pre početka sagorevanja velikih količina fosilnog goriva.

Za istraživača sa Instituta za meteorologiju Darka Savića ovo nije nikakvo iznenađenje, jer kako je rekao za Euronews Srbija „ono što je nekada bilo ekstremno, danas je normalno“.

„I ta mala promena od 1.5 stepen izaziva da se cela raspodela vremenskih događaja pomera i ono što je nekada bio ekstremni događaj postaje normalnost, a novi ekstremni događaji su kudikamo eksteremniji od onih na koje smo navikli“, ističe Savić.
„To znači da je došlo do pomeranja klimatskih šablona, a to kao posledica ima pritisak na čitavu infrastrukturu jednog društva, kao što su poljoprivreda i energetika jer je ta infrastruktura dizajnirana da se odupre staroj klimi“, objašnjava naučnik.

Najviše stradaju kukuruz, repa i voće. Uzgoj određenih poljoprivrednih kultura poslednjih godina postaje pravi izazov za poljoprivrednike, a naučnici upozoravaju da su neke kulture ugroženije od drugih. Anketa pokazuje da su kukuruz, šećerna repa, ali i voćarstvo najugroženiji.

Ana Vuković-Vimić, meteorološkinja i profesorka na Poljoprivrednom fakultetu, ističe da je „Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023-2030. godine“ od velike važnosti. „Program ima za zadatak da stvori sistem edukacije poljoprivrednika, odnosno priručnika koji će se revidirati svake godine i nova saznanja odmah sprovoditi do samog poljoprivrednika, da bi se smanjili drastični gubici“, objašnjava profesorka.

Osim toga, jedan od prioriteta Programa je povećanje kapaciteta Republičkog Hidrometeorološkog zavoda koji treba da obezbedi podatke koji su neophodni za uspešno sprovođenje adaptacije na klimatske promene u budućnosti, a akcenat se stavlja i na edukaciju stanovništva.

Rast temperatura osetio se gotovo u celom svetu. Skoro svuda su zabeleženi rekordi u odnosu na period merenja između 1991. i 2020. godine koji je inače bio 0,9 stepeni Celzijusa topliji, u odnosu na prosek pre početka 19. veka i pojave industrijske revolucije. Zbog toga je došlo do niza ekstremnih meteoroloških pojava, a zatim i velikih šumskih požara, koji su zahvatili veliki deo Evrope, pa čak i „hladnu“ Kanadu.

Istočnu Afriku su za to vreme pogodile jake poplave, a ledeni pokrivači Antarktika i Arktika pali na neverovatno nizak nivo. Takođe, glečeri na zapadnoj strani Severne Amerike i Alpi počeli su brže da se otapaju, čime su doprineli rastu nivoa mora.

U slučaju da do toga dođe, svet će premašiti granicu postavljenu Pariskim sporazumom, ali ni to ne znači da je prekasno za bilo kakve promene. „Čak i ako završimo sa prosekom 1,6 stepeni Celzijusa toplijim, i to je bolje od toga da se približimo tri stepena Celzijusa, do čega mogu da nas dovedu aktuelne politike“, upozorava dr Friderik Oto, predavač na Imperijal koledžu u Londonu.