Istraživanja su pokazala da postoji izuzetna povezanost između ljudi i konja tokom terapeutskog jahanja, a najnovija studija švajcarskih i bečkih istraživača osvetljava ovu zanimljivu dinamiku. U pilot studiji, koja je uključivala učesnike iz Švajcarske, otkriveno je da se otkucaji srca ljudi i konja sinhronizuju, ali samo kada se radi o konju kojeg osoba voli. Ova sinhronizacija otkucaja srca može imati značajne terapeutske efekte, naročito u smanjenju stresa.
U istraživačkom timu bila je i Karin Hediger sa Univerziteta u Lucernu, koja je istakla važnost emocionalnog povezivanja između jahača i konja. Kada osoba jaše konja sa kojim ima poseban odnos, dolazi do usklađivanja srčanih ritmova, što može doprineti boljem emocionalnom stanju jahača. Ova sinhronizacija ne samo da poboljšava iskustvo jahanja, već može imati i dugoročne koristi za mentalno zdravlje.
Terapeutsko jahanje je već poznato po svojim pozitivnim efektima na ljude sa različitim smetnjama u razvoju, a ova studija dodatno naglašava njegovu vrednost. Osobe sa autizmom, ADHD-om ili drugim razvojnim poremećajima često doživljavaju poboljšanje u emocionalnoj regulaciji i socijalnim veštinama kroz interakciju sa konjima. Konji, kao veoma empatične životinje, mogu pružiti osećaj sigurnosti i podrške, što je ključno za terapijske procese.
Studija je takođe pokazala da terapeutsko jahanje dovodi do smanjenja nivoa hormona stresa, kao što je kortizol, u telu jahača. Ova redukcija stresa može imati brojne zdravstvene koristi, uključujući poboljšanje imunološkog sistema i opšteg blagostanja. Ljudi koji redovno praktikuju jahanje često prijavljuju osećaj smirenosti i sreće, što dodatno potvrđuje terapeutski potencijal ovog oblika aktivnosti.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, terapeutsko jahanje se pokazuje kao izuzetno važna alatka u modernoj terapiji. Postoji sve veće interesovanje za korišćenje konja u različitim vrstama terapija, a ova studija može poslužiti kao podsticaj za dalja istraživanja u ovoj oblasti. Istraživači se nadaju da će rezultati njihovih nalaza doprineti razvoju novih programa koji će omogućiti ljudima sa smetnjama u razvoju da se povežu sa konjima i dožive blagodeti terapeutske prirode jahanja.
Ova istraživanja takođe postavljaju temelje za dalju analizu emocionalnih i fizioloških efekata koje jahanje ima na ljude. S obzirom na to da su konji veoma socijalne životinje koje reaguju na emocije ljudi, važno je istražiti kako se ova interakcija može iskoristiti za poboljšanje kvaliteta života osoba sa različitim potrebama.
Osim što pomaže u razvoju emocionalne povezanosti, terapeutsko jahanje može imati i fizičke koristi. Jačanje mišića, poboljšanje ravnoteže i koordinacije su samo neki od fizičkih aspekata koji se mogu poboljšati kroz redovno jahanje. Ove fizičke koristi mogu dodatno doprineti opštem zdravlju i blagostanju jahača.
Na kraju, važno je napomenuti da je jahanje više od fizičke aktivnosti; to je oblik komunikacije između čoveka i konja. Ova duboka povezanost ne samo da obogaćuje iskustvo jahanja, već i otvara vrata ka novim mogućnostima za terapiju i rehabilitaciju. Kako se istraživanja nastavljaju, terapeutsko jahanje će verovatno postati sve više integrisano u različite oblike terapije, nudeći ljudima nove puteve ka zdravlju i blagostanju.
